skip to Main Content

MOGUĆNOSTI PRIMENE LEKOVITOG BILJA KOD DEPRESIJE

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije u svetu od depresije boluje više od 300 milona ljudi. Tokom života, svaka peta osoba bude suočena sa depresivnim tegobama, a žene su njima pogođene više od muškaraca.

Uzroci deprsije su veoma brojni. Nastanak poremećaja može biti uslovljen poremećajima u procesima lučenja neurotransmitera (serotonina, noradrenalina i dopamina) ili hormonalnim varijacijama (padom estrogena u menopauzi). Upotreba određenih lekova kao što su beta-blokatori, amfetamini, kortikosteroidi, oralni kontraceptivi, takođe može imati nepovoljan uticaj na raspoloženje. Već postojeće hronične bolesti: dijabetes, hipotireoidizam, problemi sa spavanjem, maligne bolesti, hronični bolovi i gojaznost takođe mogu dovesti do pojave depresije.

Genetski faktor takođe igra značajanu ulogu u nastanku depresije: ukoliko jedan roditelj boluje od depresije, rizik obolevanja deteta je i do tri puta veći nego kod osoba čiji roditelji nisu pogođeni depresijom. Psihosocijalni faktori takođe imaju velikog uticaja na nastanak bolesti: porodični i prefesionalni problemi, dugotrajno povišen nivo svakodnevnog stresa, finansijski problemi i zaduženost mogu biti okidači depresivnih poremećaja.

Stepen depresije može biti veoma različit, počev od lakših tegoba, poremećaja koncentracije, manjka interesovanja i motivacije sve do dubokog osećaja beznađa koji vodi najozbiljnijem stadijumu bolesti sa visokim rizikom od samubistva.

Terapija depresivnih stanja osim psihoterapije uključuje i upotrebu lekova – antidepresiva – koji mogu pružiti dragocenu pomoć i podršku u tretmanu ove bolesti. Najčešće antidepresivi deluju na receptore određenih neurotransmitera inhibirajući transmisiju između dva neurona. Njihov efekat ogleda se u pozitivnom uticaju na raspoloženje gde mogu delovati umirujuće, stimulišuće ili anksiolitično, a u idealnom slučaju dovode do povlačenja simptoma i preveniraju recidive.

Za uspeh terapije neophodna je posvećenost i strpljenje, jer je ponekad potrebno više nedelja kako bi poboljšanje bilo primetno i 2-3 meseca kako bi došlo do povlačenja simptoma. Protokolima o primeni definisano je trajanje terapije, a puno dejstvo ovih lekova ispoljava se tek posle 2-4 sedmice redovne upotrebe.

Pri upotrebi antidepresiva postoje i određena ograničenja koja je nužno poštovati. Njihova primena se uglavnom ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina.

Antidepresivi mogu izazvati specifične neželjene efekte

Najčešće prateće tegobe su: suvoća usta, opstipacija, dobijanje ili gubitak težine, umor, glavobolja, vrtoglavica, pojačano znojenje, kardio-vaskularne tegobe, grčevi i pad libida. Upravo ovi neželjeni efekti, iako se posle nekoliko nedelja upotrebe spontano povlače, mogu nepovoljno uticati na pridržavanje terapeutske šeme i stoga dodatno pogoršati simptome i sliku bolesti. Kod više od polovine pacijenata događa se da prvi primenjeni lek ne dovede do odgovarajućeg efekta, stoga je nužna dobra saradnja sa terapeutom, koji u tom slučaju može modifikovati dozu, uvesti pomoćnu terapiju ili promeniti lek.

Upotreba antidepresiva može bezbedno biti prekinuta samo po terapeutskoj šemi koju oderdi lekar

Samovoljni prekid terapije može dovesti do pogoršanja stanja i neprijatnih simptoma odvikavanja. Ipak, u praksi je poznata činjenica da čak jedna trećina pacijenata prekida upotrebu ordiniranog antidepresiva na svoju ruku ubrzo posle početka terapije. Razlozi za ovo su veoma često baš neželjeni efekti, kao i strah od zavisnosti od lekova i promene ličnosti, a jedan deo pacijenata se na prekid terapije odlučuje pri prvom poboljšanju simptoma.

Kod naglog prekida terapije već posle 1-3 dana od poslednjeg uzimanja dolazi do pojave neprijatnih simptoma u vidu mučnine, glavobolje, vroglavice, problema sa koncentracijom, manjka energije, mogu se javiti mišićni spazmi, a na psihičkom planu anksioznost, napadi panike, košmari i konfuzija. Ovi simptomi mogu potrajati i do nekoliko nedelja, stoga se samovoljni prekid terapije nikako ne savetuje.

Važno je imati u vidu da se primena antidepresiva najčešće ne preporučuje u slučaju laganih i umerenih depresivnih epizoda (naročito ako simptomi traju kraće od dve nedelje jer njihova neželjena dejstva tokom ovog perioda mogu biti veća od koristi). Stoga je, pri lakšim simptomima, pre svega preporučljivo početi sa kognitivno-komportementalnom terapijom, psihoterapijom i posebnim oblicima fizičke aktivnosti, a u ovom slučaju dolazi u obzir i primena proizvoda od lekovitog bilja.

Kantarion je lekovita biljka o čijem povoljnom dejstvu na lakša i umerena depresivna stanja ima najviše naučnih podataka

Rezultati brojnih studija izvedenih na više od 5000 pacijenata pokazali su da su standardizovani ekstrakti kantariona (Hypericum perforatum) jednako efikasni kao sintetski antidepresivi u tretmanu lakših i umerenih depresija, i da izazivaju manje neželjenih dejstava. Među neželjenim efektima koji su doveli do prekida terapije kod određenog broja korisnika, navedene su digestivne tegobe, nesanica i fotosenzibilizacija. Studije o primeni kantariona kod težih oblika depresije su malobrojne sa veoma različitim rezultatima o efikasnosti. Ograničenje u upotrebi proizvoda na bazi kantariona je svakako interakcija sa brojnim lekovima, tako da je odluku o njihovoj upotrebi neophodno doneti uz saglasnost lekara shodno ostaloj terapiji koju pacijent koristi. Osim standardizovanih preparata, kantarion se može koristiti i kao čaj, ili u obliku kapi – tinkture.

Kod lakših i umerenih depresivnih stanja ili epizoda može od pomoći biti i sledeće lekovito bilje

Matičnjak (Melisa officinalis) se zbog svog anksiolitičnog dejstva od davnina koristi za poboljšanje raspoloženja i kognitivnih funkcija. Efikasnost u primeni ekstrakta matičnjaka kod simptoma anksioznosti i depresije, ublažavanje nervoze, uznemirenosti, iritabilnosti i nesanice potvrđena  je brojnim studijama. Umirujući efekat matičnjaka može biti pojačan ako se koristi u mešavini sa valerijanom i kantarionom, a njegova upotreba kao monokomponentnog čaja ili ekstrakta nema neželjenih efekata. Osim standardizovanih preparata, može se koristiti kao čaj, ili u obliku kapi – tinkture.

Upotreba preparata na bazi ginka (Ginkgo biloba) preporučuje se pre svega kod depresivnih stanja koja su posledica degenerativnih bolesti kod starijih osoba, kod obolelih od Alchajmerove bolesti, gde povoljno deluju na raspoloženje i poboljšanje kognitivnih funkcija istovremeno umanjujući anksioznost. Terapeutski efekat standardizovanih ekstraktata ginka pokazuje se tek posle 2 meseca redovne upotrebe, a obzirom da može dovesti do interakcije sa brojnim lekovima, da utiče na viskozitet krvi i da može dovesti do sniženja pritiska, odluku o upotrebi neophodno je doneti uz saglasnost lekara.

Analgetska i protivupalna svojstva šafrana (Crocus sativus) kao i efekat na stimulisanje varenja su tradicionalna polja primene ove lekovite i začinske biljke. Poslednjih decenija istraživanja su pokazala povoljno delovanje šafrana na ublažavanje nesanice i lakših simptoma depresije. Uporedne kliničke studije o dejstvu ekstrakata šafrana i sintetskih antidepresiva pokazale su da su efekti šafrana jednaki efektima sintetskih antidepresiva u stanjima lake ili umerene depresije, dok su pojedine studije pokazale efikasnost i kod težih oblika depresije, međutim za sada su studije nedovoljno brojne. Prednost upotrebe šafrana je to odsustvo neželjenih efekata, međutim, upotreba se nikako ne preporučuje tokom trudnoće, jer može dovesti do kontrakcija materice.

Žen-šen (Panax ginseng) je lekovita biljka sa stimulativnim dejstvom na nervi sistem čija upotreba može biti od pomoći za prevenciju recidiva kod lakših simptoma depresije. Istraživanja su pokazala povoljno delovanje na ublažavanje iritabilnosti i osećaja krivice, nesanice i gubitka interesovanja. Osim standardizovanih ekstrakata, može se koristiti i u obliku čaja. U preporučenoj dozi, neželjeni efekti su retki, ipak duža upotreba može dovesti do povišenja krvnog pritiska, a istovremena upotreba sa antikoagulansima, antideresivima i hipoglikemicima može dovesti do interakcija i nikako se ne preporučuje.

Još jedna od biljaka koja se tradicionalno koristi širom sveta za ublažavanje stanja anksioznosti je pasiflora (Passiflora incarnata – u narodu poznata i pod imenom Hristov venac). Uporedna studija delovanja pasiflore i benzodiazepina pokazala je njihovu podjednaku efikasnost, pri čemu je prednost pasiflore u tome što ne umanjuje radnu sposobnost, koja je uočena kod upotrebe benzodiazepina. Pasiflora se može koristiti u mešavinama sa lekovitim biljem sa umirujućim dejstvom, kao što su hmelj, matičnjak i kantarion.

Vremenski okvir primene lekovitog bilja u početnoj fazi depresije je od izuzetnog značaja

Treba imati u vidu da se za većinu i biljnih i sintetskih antidepresiva period poboljšanja može očekivati tek posle nekoliko nedelja do čak dva meseca posle početka primene. Obzirom da je depresija stanje koje se odgovarajućom terapijom može u potpunsti prevazići a usled neodgovarajućeg tretmana može dovesti do veoma ozbiljnih posledica, veoma je važno pri upotrebi lekovitog bilja tokom prvih 2-4 nedelje budno pratiti simptome, odmah reagovati u slučaju pogoršanja, i sarađivati sa terapeutom kako bi tretman dao odgovarajuće rezultate i bio uspešan.

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top