skip to Main Content

IĐIROT (Acorus calamus L.)

Iđirot je višegodišnja biljka koja pripada porodici Acoraceae. Njegovo podzemno stablo (podanak ili rizom) je razgranato, sa donje strane gusto obraslo korenjem, dok sa gornje strane izbijaju sabljasti listovi koji mogu dostići visinu i do 1 m. Cvetovi su u obliku klipa, čunastog oblika, dužine 5-8cm, žuto-zelene boje. Uglavnom se razmnožava vegetativno – podankom. Postojbina iđirota je Azija, a na našim prostorima raste uglavnom uz stajaće ili tekuće vode, najčešće u močvarnim područjima.

Zapisi o upotrebi iđirota mogu se naći u kineskim spisima koji potiču iz IV milenijuma pre Nove ere, gde se pominje kao „onaj koji produžuje život“ kao i u staropersijskim spisima iz VII veka pre Nove ere. Indijske Vede iz III veka pre Nove ere sadrže detaljne opise ove lekovite biljke, čije ime, u prevodu sa sanskrita glasi: „onaj koji govor čini jasnim“.

O lekovitosti i primeni iđirota pisao je i Hipokrat, dok se u evropskim spisima iđirot prvi put pominje u XVI veku, kao lekovita biljka koja je zbog svojih svojstava u širokoj upotrebi u narodnoj medicini.

Kao lekoviti deo koristi se sušen podanak (rizom) koji se sakuplja krajem leta i početkom jeseni. Rizom iđirota sadrži značajan procenat skroba, sluzi i tanina, glukozid acorin, alkaloid kalamin,  gorko jedinjenje akoron, saponine i etarsko ulje. Ukus rizoma je gorko-aromatičan. Rizom se koristi i u proizvodnji piva i žestokih alkoholnih pića kojima daje posebnu aromu.

Destilacijom rizoma dobija se etarsko ulje koje se koristi u parfimeriji i pri proizvodnji sredstava za zaštitu od insekata i parazita. Etarsko ulje sadrži monoterpene, seskviterpene (kamfen) i fenilpropane (od kojih je najzastupljenili beta-azaron). Etarsko ulje izolovano iz azijskih, triploidnih varijeteta iđirota sadrži značajan procenat beta-azarona, jedinjenja kome se pripisuje neurotksično i kancerogeno dejstvo, dok se u etarskom ulju izolovanom iz evropskih i američkih diploidnih varijeteta iđirota ovo jedinjenje nalazi u tragovima ili ga uopšte nema. Uprkos sadržaju beta-azarona u etarskom ulju, na Azijskom kontinentu, posebno u Indiji gde se ova biljka široko koristi u Ajurvedskom sistemu lečenja, njena upotreba ne izaziva pojavu malignih bolesti.

U Antičko doba, rizom iđirota je primenjivan i za poboljšanje memorije

Hipokrat je među njegovim lekovitim svojstvima, osim dejstva na želudac, naveo i blagotvoran efekat u lečenju astme i nazalne kongestije, stimulisanje iskašljavanja i lučenja žuči. Smatrao ga je lekovitom biljkom koja ima podmlađujući efekat na nervni sistem, povoljno deluje na jasnoću glasa i pospešivanje seksualne želje. Primenjen spolja, koristio se za negu kože i kose.

Tradicionalno, rizom iđirota koristi se za lečenje katara želuca i creva, slabosti želuca, kod pojave vrenja u želucu, tromosti želudačne muskulature i manjka apetita. Osim ovih efekata rizom iđirota svojim diuretičnim dejstvom stimuliše izmokravanje, olakšava oslobađanje gasova, normalizuje lučenje žuči, pa na taj način povoljno deluje na čitavo varenje, metabolizam, cirkulaciju, i doprinosi poboljšanju stanja i u slučaju malokrvnosti.

Žvakanje osušenog rizoma kod pušača dovodi do odvratnosti prema duvanu pri pušenju sledeće cigarete, pa se njegova upotreba preporučuje tokom kura odvikavanja od pušenja.

U narodnoj medicini, rizom iđirota preporučuje se i za poboljšanje pamćenja, kao umirujuće sredstvo kod nervoze srca, dok se kod slabosti želuca i bubrega koristi u čajnoj mešavini sa nadzemnim delom pelena. Povoljno deluje i u slučaju povišene telesne temperature jer podstiče preznojavanje. Sedeće kupke od uvarka rizoma delotvorne su za pospešivanje menstruacije. Kod lakših seksualnih smetnji muškarcima se preporučuje upotreba ekstrakta pripremljenog od rizoma iđirota i jabukovog sirćeta, koji se koristi kao desetodnevna kura.

Za spoljnu upotrebu, ekstrakt iđirota u jabukovom sirćetu primenjuje se kod čireva i gnojenja kostiju, dok se kupke preporučuju kod ozeblina i loše cirkulacije u rukama i nogama. Kupke takođe deluju i opuštajuće na nervni sistem i olakšavaju zaspivanje. Ispiranje čajem preporučuje se kod zubobolje i upale desni, obzirom na antiseptično i protivupalno dejstvo njegovih aktivnih sastojaka.

U veterinarskoj medicini, koristi se kao dodatak stočnoj hrani radi stimulisanja apetita, a esencijom se leče rane i čirevi.

U Ajurvedskom sistemu lečenja, rizom iđirota se veoma često primenjuje za ublažavanje brojnih zdravstvenih tegoba, za postizanje jasnoće glasa i izražavanja; za poboljšanje pamćenja; u lečenju epilepsije; za lečenje čira u želucu i kao sredstvo za poboljšanje apetita i kod anoreksije; kod smanjenja seksualne želje – kao afrodizijak i za žene i za muškarce; kod astme – za dekongestiju disajnih puteva i bronhodilataciju; kod upale sinusa; za poboljšanje cirkulacije; kod artritisa za ublažavanje bolova i otoka zglobova. Pasta pripremljena od rizoma iđirota primenjuje se kod kožnih bolesti, infekcija bakterijama i parazitima, najčešće kod šuge. Ekstrakt korena koristi se i za poboljšanje rasta kose.

Neumerena upotreba iđirota može imati i štetne efekte, u vidu povišenja krvnog pritiska, stoga je od izuzetne važnosti pridržavanje propisanih preporuka pri upotrebi. Čaj se u terapijske svrhe može koristiti u ciklusima od 3-6 nedelja u kontinuitetu, sa pauzama. Upotreba čaja od rizoma iđirota se ne preporučuje u dečjem uzrastu i tokom perioda trudnoće i dojenja.

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top