skip to Main Content

O HOLESTEROLU I MASTIMA- BEZ PREDRASUDA

Holesterol je važan sastojak naših ćelija i jedinjenje neophodno za odvijanje brojnih fizioloških procesa koje zdrav organizam proizvodi u potrebnim i dovoljnom količinama. Holesterol sadrže i namirinice životinjskog porekla, stoga oko 20% ukupnog holesterola u organizmu predstavlja holesterol unet ishranom. Sinteza holesterola se obavlja u jetri, a njegova osnovna uloga se ogleda u metabolizmu lipida. Ujedno, holesterol je i polazno jedinjenje za sintezu polnih hormona, vitamina D i žučnih kiselina.

Od presudnog značaja je ravnoteža LDL i HDL holesterola

Obzirom da je nerastvorljivo u vodi, kako bi putem krvi bilo transportovano do svih ćelija kojima je potrebno, ovo jedinjenje u cirkulaciju ulazi kompleksnim vezivanjem za za lipoproteine krvne plazme. Lipoproteini koji omogućuju transport holesterola mogu biti lipoproteini niske gustine (LDL) čija je uloga da prenose holesterol do ćelija koje za njim imaju potrebu. Ukoliko krvi ima više holesterola nego što to fiziološki procesi organizma zahtevaju, dolazi do njegovog vezivanja za zidove krvnih sudova, što predstavlja početni faktor rizika za razvoj ateroskleroze. Stoga se LDL holesterol smatra „lošim“.

Aktivnost LDL holesterola uravnotežena je drugim kompleksnim jedinjenjem, koje nastaje vezivanjem holesterola sa lipoproteinom visoke gustine (HDL). Njegova uloga je prikupljanje viška holesterola iz krvi i njegov transport do jetre gde se višak razlaže i dalje eliminiše iz organizma putem stolice. Holesterol HDL se smatra „dobrim“ jer sprečava deponovanje holesterola na zidove krvnih sudova, što deluje kao zaštitni faktor protiv razvoja ateroskleroze. Za optimalno funkcionisanje fizioloških procesa bitno je održanje ravnoteže sadržaja LDL i HDL holesterola u krvi.

Posledice neravnoteže sadržaja LDL i HDL holesterola u krvi nisu zanemraljive

Ljudski organizam ukupno sadrži oko 150g holesterola. Obzirom da naše ćelije apsorbuju samo onu količinu koja je za metabolizam potrebna, višak holesterola koji cirkuliše putem krvi se može vezati za zidove arterija, posebno ukoliko su one već oštećene posledicama pušenja, hipertenzije, neregulisanog dijabetesa ili viškom telesne težine. Iako povećan nivo holesterola u krvi ne mora generisati nijednan vidljiv simptom, na duže staze, ovo stanje može imati teške posledice po zdravlje.

Što duže traje stanje povišenog nivoa holesterola verovatnoća da krvni sudovi pate je veća, jer naslage koje se formiraju na zidovima vode kalcifikaciji arterija (aterosklerozi) a vremenom i do začepljenja krvnih sudova. Ovome su podložne sve arterije ljudskog organizma, a začepljenje dalje dovodi do problema u cirkulaciji krvi i snabdevanju određenog organa hranljivim materiama. Ako su zahvaćeni krvni sudovi srca, povećeva se rizik od infarkta miokarda, a ukoliko su zahvaćeni moždani krvni sudovi, povećan je rizik od moždanog udara.

Nalaz povišenog nivoa holesterola u krvi obično dovodi do dve vrste rekcija: pojedine osobe se striktno odriču unosa masnoća, dok druge, opet, zanemarajući laboratorijske rezultate, nastavljaju sa uobičajenim navikama u ishrani

Kao i obično, razumno rešenje je negde u sredini jer se zdravom ishranom trajno može modifikovati nivo holesterola. Uravnotežen obrok ne bi trebalo da sadrži više od 30% masti. Meso je značajan izvor proteina neophodnih za izgradnju ćelija, međutim, životinjsko meso sadrži i značajan procenat masti sa visokim sadržajem holesterola i zasićenih masnih kiselina, pa se preporučuje umeren unos, uz akcenat na mesu sa manjim sadržajem masti.  Riba predstavlja dobru alternativu crvenom mesu zbog visokog sadržaja proteina nasuprot nižem sadržaju masnoća, bogatim omega-3 masnim kiselinama. Slično važi i za mlečne proizvode koji su značajan izvor kalcijuma i proteina – preporuka je da se koriste proizvodi od obranog mleka sa manjim procentom masti. Uravnotežena ishrana treba da sadrži dosta voća i povrća, uz hleb i testeninu od celog zrna, jer ove namirnice gotovo da i  ne sadrže holesterol i masnoće, ali su bogate vlaknima što garantuje dug osećaj sitosti.

Masti su neophodne za normalo funkcionisanje organizma, stoga je neophodan njihov izbalansiran unos, obzirom da fiziološki efekti zavise od strukture. Hemijski, masti predstavljaju estre masnih kiselina i glicerola, a masne kiseline koje ulaze unjihov sastav mogu biti zasićene, mono-nezasićene ili poli-nezasićene:

  • Zasićene masne kiseline su zastupljene u namirnicama životinjskog porekla. Povećan unos može dovesti do povećanja nivoa totalnog i LDL holesterola, i njihova konzumacija treba da je ograničena
  • Mono-nezasićene masne kiseline se nalaze u maslinovom ulju, ulju od repice, ulju oraha, susama i kikirikija. Smatraju se kao zaštitnim faktorom u borbi protiv ateroskleroze jer njihov unos doprinosi sniženju nivoa LDL holesterola.
  • Poli-nezasićene masne kiseline moraju biti unete hranom jer ih naš organizam ne sintetiše i zato se nazivaju i „esencijalnim“: sunckoretovo ulje i ulje pšeničnih klica sadrže linoleinska kiselinu koja pripada porodici omega-6 masnih kiselina, dok riblje meso, orasi i uljana repica sadrže omega-3 masne kiseline. Njiihov redovan unos doprinosi sniženju nivoa masnoća u krvi, prevenciji stvaranje naslaga na krvnim sudovima čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Fizičke aktivnosti takođe doprinose povišenju HDL nivoa holesterola uz pozitivne efekte na kardiovaskularni sistem

Normalizaciji nivoa holesterola može doprineti redovna, umerena fizička aktivnosz u trajanju od pola sata dnevno. To ne mora biti obavezno sport, ali bi aktivnost trebala da dovede do blage zadihanosti i aktivacije mišića, a najbolje je izabrati aktivnost u kojoj uživamo kako bi motivacija i promena navika bila održiva. Aktivno hodanje, vožnja bicikla, rad u bašti, pa i neku domaći poslovi su aktivnosti koje se mogu integrisati u svakodnevicu. Pozitivan efekat redovnih fizičkih aktivnosti je i lakše oslobađanje od viška telesne težine, takođe značajnog faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Upotreba lekovitog bilja može doprineti regulisanju nivoa holesterola

Beli luk u ishrani ili u obliku vodeno alkoholnog ekstrakta je poznato i pouzdano sredstvo koje preporučuje narodna medicina kod problema sa nivoom masnoća u krvi, jer osim hipolipemičnog efekta povoljno deluje i na cirkulaciju, inhibiranjem agregacije trombocita, pa upotreba predstavlja dobru preventivu razvoju ateroskleroze.

Kapi artičoke, kao dodatak ishrani, doprinose normalnom metabolizmu lipida i holesterola i očuvanju njihovih optimalnih koncentracija u krvi. Čajevi od korena maslačka i korena cikorije povoljno deluju na metabolčke procese u jetri, tako da se njihovu upotrebu narodna medicina takođe preporučuje kod povišenog nivoa holesterola i masnoća u krvi. Tradiconalno sredstvo koje se koristi pre svega u preventivne svrhe je zeleni čaj čije je blagotvorne efekte na metabolizam potvrdila je i zvanična medicina.

Naša Čajna mešavina za regulisanje povišenog holesterola sastavljena je od lekovitog bilja koje povoljno deluje na oporavak jetrinog parenhima, kao podrška fiziološkim funkcijama jetre, organa presudnog za sintezu neophodnog holesterola, kao i razlaganje i eliminaciju njegovog viška. Osim toga, aktivni sastojci lekovitog bilja doprinose metabolizmu triglicerida i šećera, olakšavaju varenje i lučenje žuči.

Ako sve navedeno ne dovede do željenih rezultata…

U slučaju kongenitalnih pormećaja metabolizma masti ili ako se ishranom, fizičkim aktivnostima i upotrebom lekovitog bilja nivo holesterola ne može dovoljno spustiti, lekari savetuju uvođenje medikamentozne terapiju. Uz izmenjen režim ishrane, terapija se nastavlja lekovima koji onemogućavaju resorpciju holesterola iz hrane u tankom crevu, ili lekovima iz grupe statina koji inhibiraju sintezu holesterola u jetri.

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top