skip to Main Content

BADELJ (Silybum marianum L.)

Prepoznatljiv po cvasti, sastavljenoj od brojnih ljubičastih cevastih cvetova, badelj najčešće raste na divljim livadama i pored puteva, širom Evrope i Centralne Azije, Severne Afrike, Južne Amerike i Australije. Kao i njegova bliska rođaka artičoka, i badelj pripada istoj porodici biljaka – Asteraceae. Snažne stabljike, granate i lisnate u donjem delu, sa oštro režnjevitim listovima izražene beličaste nervature, badelj je dvogodišnja, robusna, bodljikava biljka koja dostiže visinu do 1.5m. Period cvetanja traje od juna do avgusta, a prečnik njegovih krupnih cvetnih glavica može biti i do 8cm.

Badelj se kao lekovita biljka pominje još u spisima Plinija Starijeg (23-79) i u Dioskoridovom delu „Materia Medica“. Prvi deo latinskog imena ove biljke potiče od grčkih reči „sillibon“ ili „silibos“ – u značenju „resa“ ili „čuperak“, dok drugi deo imena – „marianum“ potiče iz latinskog i odnosi se na legendu koja govori o tome da bela boja na listovima badelja potiče od mleka Device Marije:

Tokom bekstva iz Judeje u Egipat, kako bi sačuvala Isusa od Irodovih vojnika, Devica Marija se sakrila ispod grma badelja da ga podoji. Na listovima biljke, kapi Bogorodičinog mleka, zadržale su se trajno u vidu belih tragova.

Počev od Antičkog doba, preko Srednjeg veka i Novog doba, badelj tradicionalno važi za lekovitu biljku koja blagotvorno deluje na jetru. U Plinijevim spisima preporučuje se upotreba soka biljke, pomešanog sa medom, kako bi se eliminisao višak žuči. Tokom Srednjeg veka, primena badelja preporučivana je za oslobađanje od „melanholije” – crne žuči – za koju se verovalo da je uzrok raznim bolestima jetre. Italijanski lekar i botaničar Pjerandrea Matioli (1501-1575) ukazuje na lekovita svojstva badelja u slučaju „opstrukcije jetre i pojave žutice”, dok je Matiolus u svojoj „Knjizi o biljkama“ iz 1626. preporučuje se „za bolne grčeve koji prate žuticu“, a Lonicerus, u svojoj „Knjizi bilja“ iz 1679. pominje da je „dobra za upalu jetre“.

Čitava biljka se koristi kao lekovita, dok plodovi sadrže najveću koncentraciju aktivnih sastojaka, od kojih se izdvajaju flavonoidi (kvercetin, apigenin, kemferol), flavonolignani (silimarin, silibin, silikristin), derivati fenola, poliacetileni, steroli, sluzi, trigliceridi, linolenska kiselina i vitamin E.

Badelj se tradicionalno koristi kod bolesti jetre

U narodnoj medicini, smatra se pouzdanim sredstvom za ublažavanje problema sa varenjem koji nastaju kao posledica poremećaja lučenja žuči. Takođe se koristi i preventivno i u tretmanu bolesti jetre nastalih usled intoksikacije alkoholom ili industrijskim otrovima.

Primena badelja se savetuje i kod prisustva kamena u žuči, a poznat je i po svom blagotvornom delovanju na cirozu jetre i hepatoprotektivnoj moći.

Osim kod bolesti jetre, upotreba badelja u narodnoj medicini se savetuje i kod menstrualnih tegoba (obilnih menstruacija), kod proširenih vena, kamena u bubregu, grčeva i bolova u digestivom sistemu, kod šećerne bolesti, čak i za ublažavanje depresije.

U slučaju žutice i hepatitisa, badelj se kao čaj često koristi u kombinaciji sa dimnjačom i artičokom, čime se pojačava blagotvorno dejstvo na ćelije jetrinog parenhima, a u cilju sniženja nivoa šećera u krvi može se kombinovati i sa lekovitim biljem sa hipoglikemijskim efektom.

Kao i kod ostalih biljaka iz porodice Ateraceae, važno je napomenuti da mogućnost pojave ukršetne alergije postoji kod osoba koje su alergične na neku drugu biljku iz ove porodice, stoga se tim osobama u primeni badelja savetuje poseban oprez.

Verovanja i iskustva narodne medicine potvrđena su naučnim istraživanjima

Tokom druge polovine XX veka, preduzeta su opsežna naučna istraživanja lekovitih svojstava badelja, koja su 1968. godine dovela do značajnog otkrića: iz biljke je izolovan molekul iz grupe flavanoida, nazvan silimarin koji se smatra aktivnom supstancom odgovornom za terapeutske efekte. Laboratorijska istraživanja posle kojih su usledile kliničke studije, pokazala su da silimarin deluje zaštitno na ćelije jetre (kao hepatoprotektor), stimulišući njihovu regeneraciju, a da takođe deluje i protiv upale jetrinog tkiva. Upotreba silimarina je od 1989. godine odobrena za primenu kod bolesti jetre u slučaju intoksikacije, i kao pomoćno sredstvo u tretmanu hepatitisa i ciroze bez obzira na uzroke (virusne bolesti, izloženost toksinima, alkoholu, ili zloupotreba opojnih droga).

Dugotrajnom primenom silimarina usporava se napredovanje ciroze, normalizuje se lučenje žuči i oporavljaju ćelije jetrinog parenhima nezamenjive u procesu detoksikacije organizma.

Najnovija laboratorijska istraživanja pokazala su da ekstrakt badelja pomaže regeneraciji ćelija jetre podsticanjem sinteze albumina kod pacijenata koji pate od hroničnih bolesti jetre. U «in vitro» testovima dokazano je da silibinin i silikristin iz badelja doprinose smanjenju i neutralisanju oštećenja bubrega izazvanih paracetamolom ili lekovima koji se koriste u hemioterapiji, a u testovima «in vitro» i «in vivo» ekstrakti badelja pokazali su antitumorsko dejstvo na ćelije raka prostate. U eksperimentima na laboratorijskim životinjama, ekstrakti badelja doprinose produženju preživljavanja u uslovima oksidativnog stresa i smanjuju štetna dejstva na plućne i moždane ćelije izazvana postoperativnim infekcijama.

***

Ekstrakt badelja, uz ekstrakt hajduče trave, ulazi u sastav našeg proizvoda SILYMILL, dodatka ishrani koji povoljno deluje na ublažavanje tegoba izazvanih poremećajima varenja kao što su dispepsija, bolovi i grčevi u stomaku, nadimanje, privremeni gubitak apetita, i čija se upotreba savetuje kod hroničnih inflamatornih bolesti jetre, ciroze jetre, poremećaja u lučenju žuči i prisustva žučnih kamenaca.

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top