skip to Main Content

SMILJE (Helichrysum arenarium L.)

Stanovnik predela koji okružuju Sredozemno more, smilje je višegodišnji zimzeleni grm čiji cvetovi šire topao, aromatičan miris sličan začinu „kari“. Najbolje uspeva na osunčanim, kamenitim, krečnjačkim ili peskovitim podlogama, i pripada porodici Asteraceae. Smilje je prepoznatljivo po karakterističnim gustim grozdastim cvastima, sastavljenim od sitnih žutih cvetova čvrsto stisnutih jedan uz drugi, koji se nalaze na vrhu stabljika obraslih srebrnasto-sivim listovima. Njegov latinski naziv potiče od grčkih reči „helios“ –  sunce i  „chrisos“ – zlato , koje asociraju na boju cvetova, zbog čije lepote se smilje gaji i kao ukrasna biljka. Francuski narodni naziv smilja „immortelle“ u značenju „besmrtna“, povezan je, osim sa njegovim blagotvorinim dejstvima na zdravlje, i sa osobinom da osušeni cvetovi trajno zadržavaju oblik i boju pa se koriste za ukrašavanje doma tokom čitave godine.

U grčkoj mitologiji, smatran je Apolonovim cvetom: Apolon je često nosio venac od upletenog smilja kao simbol sopstvene besmrtnosti, dok su na sahranama buketi smilja, simboli besmrtnosti duše, pratili pokojnika do poslednjeg počivališta. Prema starogrčkim legendama, čudotvorna svojstva smilja prva je otkrila princeza Nausikaja, kćerka feačkog kralja Alkinoja. Legenda govori da je zahvaljujući smilju princezina lepota bila božanska pa je likom podsećala na Atremidu. Međutim, tokom mnogih vekova, upotreba smilja je bila zanemarena. Ponovo je vraćeno u upotrebu tek tokom XIX veka, i to zahvaljujući Napoleonu, koji je doprineo širenju saznanja o njegovim terapeutskim prednostima, obzirom se smilje obilato koristilo u njegovoj postojbini – Korzici. Tokom Prvog svetskog rata smilje je korišćeno u fumigaciji za pročišćavanje vazduha u bolnicama i sprečavanje širenja bolesti. Druga polovina XX veka je period intenzivnijih studija kojima je dokazano blagotvorno dejstvo smilja u lečenju određenih bolesti.

U fitoterapiji se koriste cvasti i čitavi nadzemni delovi biljke u cvetu, pretežno od vrste Helichrysum arenarium, sitnijeg žbuna čija visina ne prelazi 20cm, dok se za destilaciju i ekstrakciju etarskog ulja koristi vrsta Helichrysum italicum, koja poseduje snažnije stabljike i dostiže visinu i do 50cm

Kao lekoviti deo koriste se sušen cvet ili čitav nadzemni deo biljke u cvetu, bogat aktivnim sastojcima među kojima su najznačajniji flavonoidi (kemferol, naringenin, kvercetin, helikrizin), kumarini, fenolna jedinjenja (arenol, izo-arenol), fitosteroli, tanini i gorka jedinjenja, dok etarsko ulje sadrži estre (neril acetat – poznat po svojim analgetskim svojstvima), ketone (italidion – koji povoljno deluje na povlačenje hematoma, i beta-dion), monoterpene, seskviterpene i kurkumene.

Tradicionalno se cvet smilja koristi kao sredstvo za zaštitu jetrinog parenhima i detoksikaciju organizma. Primenu nalazi kod raznih bolesti poremećaja lučenja žuči i hronične upale žučne bešike, za stimulisanje lučenja žuči  (jer deluje kao holeretik) i njene evakuacije (kao holagog), kao sredstvo za snižavanje povišenog nivoa holesterola i poboljšanja metabolizma, kod poremećaja varenja praćenih bolovima i dispepsije, jer prisustvo gorkih materija stimuliše žučenje želudačnog soka i enzima pankreasa. Koristi se i kao diuretik, kao sredstvo za ublažavanje upala i bolova.

U narodnoj medicini cvet smilja se koristi kao sastojak čajnih mešavina za čišćenje krvi zbog njegovog povoljnog dejstva na lučenje žuči i enzima pankreasa, kao sredstvo za podsticanje cirkulacije krvi i limfe, kod artritisa i reumatizma, a takođe i kao sredstvo za razređenje bronhijalne sluzi i olakšanje iskašljavanja i dekongestije kod bronhitisa i sinuzitisa. Smatra se i moćnim razređivačem krvi, pa se tradicionalno primenjuje i za ublažavanje bola i grčeva početkom menstruacije.

Povoljno delovanje na cirkulaciju čini ekstrakt smilja takođe važnim sastojkom kozmetičkih krema za tretman problema proširenih krvnih kapilara kao što su kuperoza i rozacea, ali i krema i masti koje se primenjuju kod osećaja težine u nogama, hladnoće u ekstremitetima, kod proširenih vena ili flebitisa.

Etarsko ulje smilja se primenjuje u proizvodima za spoljnu upotrebu, pod nazivom „boksersko ulje“, slično kao ekstrakti arnike: kod traumatskih povreda, modrica, hematoma i edema. Povoljno deluje i na ublažavanje opekotina, opekotina od sunca i ujeda insekata. Osim toga, primenjuje se i kod akni, kuperoze i proširenih vena, a takođe i kao sredstvo za razređivanje krvi i za ublažavanje zujanja u ušima.

Široku primenu etarsko ulje smilja nalazi u kozmetici gde je čest sastojak losiona za negu kože sklonu aknama, krema za ublažavanje ožiljaka od akni, krema i masti za negu kože zahvaćene psorijazom ili suvim i vlažnim ekcemom.

Osim u cilju prečišćavanje vazduha u prostorijama zbog moćnih antimikrobnih efekata, etarsko ulje smilja se koristi i u ambijentalnim difuzerima, jer njegovi aktivni sastojci povoljno deluju na popravljanje raspoloženja i dostizanje psihoemocionalne ravnoteže.

Sveži listovi smilja nalaze primenu u kulinarstvu, kao začin za jela od povrća i pirinča, zbog ukusa koji podseća na kari – uz važnu napomenu da ih treba ukloniti pre serviranja jela.

Savremena istraživanja lekovitosti smilja potvrdila su iskustva tradicionalne medicine

U laboratorijskim ogledima dokazano je značajna antibakterijska aktivnost etarskog ulja smilja na brojne sojeve stafilokoka, pre svega Staphylococcus aureus (karakterističan po tome što je rezistentan na brojne antibiotike), kao i streptokoke – Stretococcus mutans (izazivač karijesa).

Međutim, antimikotično dejstvo aktivnih sastojaka smilja je zanemarljivo, tako da se ne može koristiti kod gljivičnih infekcija. Vodeni ekstrakt pokazuje snaznu antioksidativnu aktivnost.

Naučne studije su potvrdile holeretično dejstvo ekstrakata smilja i zaštitno dejstvo na ćelije jetre, kao i njihova antioksidativna i analgetska svojstva.

Laboratorijska istraživanja kozmetičkih kompanija potvrdila su opravdanost primene ekstrakata smilja u nezi osetljive i zrele kože, kao stredstva za zaustavljanje starenja. Antioksidativni efekat ekstrakata smilja je čak moćniji od dejstva vitamina E, što deluje zaštitno na membrane ćelija kože, a uz izražen stimulativni efekat na sintezu kolagena, povoljno deluje na poboljšanje mikrocirkulacija i čvrstinu kože.

U našem proizvodnom programu je Čaj od cveta smilja, a cvet smilja ulazi u sastav Čaja za regulisanje povišenog holesterola, Čaja kod kamena u žučnoj kesi i Čaja za regulisanje lučenja žuči.

Napomena: kao i ostala etarska ulja, ni etarsko ulje smilja se ne sme koristiti u čistom obliku, već isključivo razblaženo, koristeći masna ulja kao bazu, i treba ga veoma štedljivo dozirati. Upotreba proizvoda od smilja se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja.

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top