skip to Main Content

SEZONSKE ALERGIJE

Broj alergičnih osoba se umnogostručio poslednjih decenija, za šta je jednim delom odgovorna genetika. Alergija je, u suštini, preterana reakcija imunog sistema na neku od supstanci koja se inače nalazi u okruženju, i čije prisustvo kod velike većine ostalih osoba ne izaziva nikakve reakcije jer ih drugi organizmi sasvim dobro tolerišu. Preterana higijena od dečjeg uzrasta, kao i faktori sredine koji slabe naš imuni sistem dodatno doprinose pojavi alergijskih reakcija, stoga je od velikog značaja očuvanje zdravlja i prirodnog imuniteta, jer je zdrav imuni sistem mnogo otporniji na pojavu alergijskih reakcija.

Alergijska reakcija se odvija kroz četiri faze

Reakcija senzibilizacije na alergenu supstancu obično prolazi ili sasvim neopaženo ili uz sasvim blage i jedva uočljive i nespecifične simptome: u kontaktu sa određenom supstancom organizam kreće u masovnu proizvodnju antitela. Antitela se potom fiksiraju za mastocite, ćelije vezivnog tkiva koje učestvuju u imunom odgovoru. Pri ponovnom kontaktu sa alergenom, mastociti reaguju oslobađanjem histamina, neuromedijera odgovornog za pojavu inflamatorne reakcije uz otok i crvenilo, koji se javljaju na koži i sluzokoži. Reakcija nije uvek momentalna i može nastupiti i nekoliko sati ili dana po izlaganju alergenu.

U najtežim slučajevima do snažne alergijske reakcije može doći gotovo momentalno pri čemu nastupa anafilaktički šok – stanje opasno po život.

Osim u kontaktu sa polenom, slične reakcije se mogu pojaviti i u prisustvu nekih hemijskih proizvoda ili aditiva u namirnicama, međutim ukoliko u reakcijama ne učestvuje imuni sistem, govori se o neželjenim reakcijama a ne alergiji.

Alergija na polen – „polenska kijavica“

Romantični početak proleća i topli letnji meseci kada je vegatcija u punom zamahu, za mnoge osobe predstavljaju veliki izazov, obzirom na simptome koji prate alergiju na polen. Polen iz vazduha najpre dolazi u dodir sa sluzokožom očiju i nosa, alergijska reakcija dovodi do otoka nosne sluzokože, otežanog disanja, a u cilju odbrane od neželjenih agenasa javlja se pojačana sekrecija sluzi iz nosa, praćenog svrabom, i nagonom za kijanjem, zbog čega se često koristi i izraz „polenska kijavica“. Konjunktive očiju reaguju upalom, što dovodi do crvenila očiju, svraba i pojačanog suzenja.

Alergije na polen su sezonske i manifestuju se uvek u isto doba godine. Cvetanje lešnika i jove počinje već krajem zime i u rano proleće, tokom aprila i maja prisutan je polen breze i jasena, dok tokom leta alergene šire biljke iz porodice Gramineae i žitarice, kukuruz, raž i korovske biljke. Najviše je zastupljena alergija na livadsko bilje – na ambroziju, dok polen četinara uglavnom ne izaziva alergijske reakcije. „Polenska kijavica“ koja traje čitave godine može biti alergijska reakcija na inskete (paukove) ili buđ.

Porodica biljaka Gramineae je najčešći izazivač alergija, iz razloga što se za njihovo oprašivanje koriste vetar i stoga oslobađaju ogromne količine polena koje mogu iznositi i do 4 000 000 polenovih zrnaca po samo jednoj biljci. Razneta vetrom, lagana polenova zrnca se nalaze svuda i mogu se naći čak i na nadmorskoj visini od 2600m, a sezona cvetanja traje gotovo pet meseci.

U slučaju alergijskih reakcija obavezna je konsultacija lekara i primena odgovarajuće terapije

Netretirana ili nedovoljno kontrolisana polenska alergija, može dovesti do pojave drugih bolesti, kao što su hronični sinuzitis ili alergijska astma. Važno je napomenuti da mnoge osobe, uprkos terapiji, ipak imaji uzražene simptome što svakako ogrančava svakodnevno funkcionisanje i radnu sposobnost, pa je tretman potrebno što pre preduzeti, kako bi se izbegle komplikacije.

Lekovi koji se koriste su iz grupe kortikosteroida i antihistaminika: u obliku spreja za nos, kapi za oči ili lekova za oralnu primenu, značajno doprinose ublažavanju simptoma obzirom da inhibiraju efekat endogenog histamina odgovornog za manifestaciju alergijske reakcije. U tretmanu polenske alergije, ciljana imuno-terapija takođe daje dobre rezultate. Tretman desenzibilizacije omogućava organizmu postepeno privikavanje na prisustvo alergena kako bi se izbegle jake alergijske reakcije, a u slučaju polenske alergije može biti veoma uspešan i značajno ublažiti siptome.

Primena određenih pravila ponašanja pomaže da se smanji kontakt sa polenom

  • Pranje kose pre odlaska na spavanje i odlaganje dnevne odeće van spavaće sobe omogućuju mirnu noć
  • Rublje ne treba sušiti na svežem vazduhu kako bi se izbegla kontaminacija
  • Provetravanje stana traba obavljati samo kratkotrajno
  • Redovno čišćenje stana i usisavanje nameštaja je od velikog značaja
  • Postavljanje filtera na klimatizere takođe doprinsi uklanjanju čestica polena
  • Tokom lepog i vetrovitog vremena treba ograničiti boravak na svežem vazduhu
  • Nošenje maske doprinosi zaštiti nosne, a naočara (za sunce ili sa običnim staklima) zaštiti očne sluzokože od kontakta sa polenom
  • Jutarnje i večernje ispiranje očiju i nosa fiziološkim rastvorom takođe ublažava iritaciju

Redovno šišanje travnjaka onemogućava cvetanje biljaka iz porodice Gramineae i širenje polena, a odlaskom na odmor na more ili planinu, u sezoni najjačeg zagađenja polenom, takođe se mogu izbeći alergijske rekcije.

Alergije na sunčeve zrake

Alergija na sunce ili fotosenzibilizacija predstavlja preteranu reakciju na izlaganje sunčevim zracima, pre svega onih iz spektra ultra-violetnog zračenja. Njena pojava može biti izazvana endogenim i egzogenim uzrocima, što je bitno utvrditi kako bi terapija bila odgovarajuća.

Egzogeni uzrok može biti situacija u kojoj određena supstanca koja se nađe na koži (čak i limunov sok ili sok od povrća – celera ili artičoke), ili ulazi u sastav određenih proizvoda za spoljnu upotrebu (kozmetičkih proizvoda – na primer parfemi, ili anti-inflamatornih krema), transformacijom pri kontaktu sa sunčevim zracima postaje toksična i dovodi do pojave kožne alergije. Uzrok mogu biti i pojedine supstance koje su unete oralno i putem krvi cirkulišu čitavim organizmom: dospevši do kože, deluju kao alergeni izazivajući reakcije na zonama izloženim suncu. Endogeni uzroci dovode do fotosenzibilizacije bez prisustva egzogenih uzroka, i to su obično kožne manifestacije koje se pogoršavaju pri sunčanju, što se događa kod pojedinih genetskih ili auto-imunih bolesti i bolesti jetre.

Alergija se obično manifestuje ekcemom, crvenilom ili pojavom urikarija posle sunčanja a ponekad se javlja i eritem sa plikovima. Zahvaćene su zone izložene sunčevim zracima, obično lice, dekolte, ruke i noge. U lakšem obliku, crvenilo praćeno svrabom obično prolazi kada koža potamni jer pigment služi kao dodatni zaštitni faktor.

Kao i kod polenske kijavice, i u slučaju ovih alergija je takođe potrebno konsultovati lekara kako bi se isključili egzogeni faktori i utvrdilo eventualno postojanje endogenih faktora. Tretman se sastoji, pre svega, u izbegavanju primene rizičnih supstanci na kožu pre izlaganja suncu (parfema, kozmetičkih krema i anti-inflamatornih krema), i izbegavanju sunčanja ukoliko osoba koristi terapiju lekovima koji mogu dovesti do fotosenzibilizacije, a po savetu lekara, za ublažavanje tegoba se mogu primenjivati antihistaminici i kreme sa antihistaminicima ili kortikosteroidima.

Kod alergija na sunce najbolju preventivu predstavlja progresivno izlaganje sunčevim zracima uz primenu zaštitnih krema sa UV filterima. Naši kozmetički proizvodi Dnevni krem i Dnevni krem za negu zrele kože sadrže UV filtere i njihova primena je bezbedna tokom sunčanih dana.

Poznato je da proizvodi od kantariona kod osetljivih osoba mogu dovesti do fotosenzibilizacije, dok upotreba određenih biljnih čajeva može doprineti ublažavanju alergijskih reakcija

Osobe koje pate od sezonskih alergija često koriste i lekovito bilje za ublažavanje pojedinih simptoma i njihova iskustva govore da preventivna upotreba čajne mešavine od jednakih delova lista koprive, lista bokvice i korena maslačka može doprineti da alergijeske tegobe, ukoliko se pojave, budu značajno ublažene.

Manifestacije kao što su sinuzitis, rinitis ili alergijska astma takođe mogu biti ublažene upotrebom prozvoda od lekovitog bilja: Propoherb N sprej za nos povoljno deluje kod iritacije i otoka nosne sluzokože, dok aktivni sastojci lekvitog bilja koje ulazi u sastav Čajne mešavina kod bronhijalne astme ublažavaju iritaciju i doprinose oslobađanju disajnih puteva od spazma i nakupljene sluzi.

Alergijske reakcije koje se manifestuju na koži, mogu biti ublažene upotrebom Čajne mešavine kod ekcema, dok i Čajna mešavina za jetru ili Čaj za čišćenje organizma takođe doprinose boljem metabolizmu i detoksikaciji, smanjujući rizik od pojave alergijskih reakcija pri sunčanju.

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top