skip to Main Content

LIPA (Tilia sp.)

Tople junske večeri, ispunjene mirisom lipovog cveta, najavljuju dolazak leta, najtoplijeg godišnjeg doba. A lipe su svuda oko nas… njihova moćna stabla koja mogu dostići visinu i do 30m i starost od više stotina godina samoniklo rastu u listopadnim šumama sverene zemljine hemisfere, a gaje se i kao ukrasno drveće: česti su stanovnici gradskih parkova, seoskih trgova, školskih i kućnih dvorišta. Njihove guste krošnje pružaju zaštitu i hladovinu. Listovi lipe su srcolikog oblika, nazubljeni su po obodu, dok su sitni žuti cvetovi složeni u mirisne paštitaste cvasti, koje se nalaze na dugoj dršci, do polovine srasloj sa listićem duguljastog oblika, braktejom, koji je mrežasto isprepleten žilicama. Pripada porodici Tiliaceae. U medicinske svrhe najčešće se sabiraju cvasti tri vrste lipe: krupnolisne lipe (Tilia platyphyllos L.), sitnolisne lipe (Tilia cordata L.) i evropske lipa (Tilia europea L.).

Sitnolisna lipa cveta obično dve nedelje ranije od krupnolisne, njeno stablo je niže, cvetovi su joj  sitniji ali mnogobrojniji, a donje strane pazuha listova sadrže žućkasto crvenkaste malje koje nisu prisutne kod krupnolisne lipe. U lekovite svrhe se koriste cvasti obe lipe, sakupljene nedugo (3-5 dana) po otvaranju cvetova jer su tada najbogatije aktivnim sastojcima.

„Lipanj“ – jun mesec u slovenskim jezicima – vreme je cvetanja lipe

Kao lekoviti deo biljke koriste se lipov cvet (Tiliae flos), list, unutrašnji deo kore stabla i lipov ugalj. Za lekovita dejstva lipovog cveta odgovorni su brojni aktivni sastojci, među kojima su najznačajniji glukozidi koji stimulišu znojenje, sluzi, fenolne kiseline, flavonoidi, tanini, kumarini, etarsko ulje (bogato linalolom, geraniolom, eugenolom, farnesolom, cineolom), hersperidin, soli vinske i jabučne kiseline, šećeri, saponini, vitamin C.

Listovi lipe sadrže saharozu, glukozu, masti i masno ulje, tanine, smolu, skrob, soli vinske kiselina, enzime i tragove vanilina.

Lekovita svojstva lipovog čaja su mnogobrojna

Lipove cvasti sa braktejom tradicionalno se koriste zbog umirujućeg delovanja na centralni nervni sistem za koje je odgovorno prisustvo eugenola i limonena u etarskom ulju, dok se antispazmodična svojstva pripisuju p-kumarinskoj kiselini i flavonoidima. Prisustvo soli voćnih kiselina podstiče diurezu, dok je sadržaj tanina odgovoran za adstringentna svojstva.

Čaj od lipovog cveta se tradicionalno koristi kao blago umirujuće sredstvo, kod uznemirenosti i nesanice, kao čaj za preznojavanje kod prehlade, kao diuretik, sredstvo protiv grčeva i poremećaja varenja, kao sredstvo za poboljšanje cirkulacije u slučaju povećane viskoznosti krvi, i kao pomoć kod ateroskleroze. Osim za ublažavanja grčeva i podsticanje znojenja, upotreba lipovog čaja se preporučuje i kod reumatskih bolesti, bubrežnih bolesti i bolesti disjanih organa. Bronhijalni katar se vrlo brzo može zalečiti lipovim čajem jer prisustvo sluzi ublažava iritaciju i ubrzava zaceljenje iritirane sluzokože disajnih puteva.

Poznato je da kupke od lipovog cveta deluju opuštajuće kod nervnog zamora, nesanice i anksioznosti, a povoljno deluju i na umirenje razdražljive ili hiperaktivne dece, primenjene uveče pre spavanja. Takođe, u početnim fazama prehlade, topao lipov čaj uz istovremenu toplu kupku nogu može zaustaviti dalji razvoj bolesti i ubrzati oporavak. Osim toga, kupke od lipovog cveta ublažavaju iritaciju i ubrzavaju zarastanje kod kožnih bolesti.

Čaj od like – unutrašnjeg dela kore lipe – tradicionalno se koristi kao holeretik, holagog, kod bolesti jetre i poremećaja lučenja žuči. Primenu nalazi i kod reumatskih bolesti i celulita, kao diuretik, a lokalno se primenjuje u vidu obloga za ublažavanje svraba, reumatskih bolova i apscesa potkolenice uzrokovanih lošom cirkulacijom krvi.

Lipa je važna medonosna biljka, a lipov med je veoma cenjen – koristi se slično čaju, zbog svog prijatnog mirisa i umirujućeg dejstva.

Ugalj dobiven od lipovog drveta je moćno sredstvo za detoksikaciju u slučaju trovanja, jer može apsorbovati čak do 90 puta veću količinu materija od sopstvene mase. Primenu nalazi najčešće kod infekcija digestivnog sistema bakterijama koje izazivaju procese truljenja u crevima, gde se koristi za apsorpciju i neutralizaciju, uz obaveznu primenu nekog laksativa kako bi se štetan sadržaj eliminisao iz creva. Upotreba ovog uglja doprinosi i ublažavanju simptoma kod spastičnog kolona, a povoljno deluje i na ublažavanje migrenoznih glavobolja nastalih usled truljenja crevnog sadržaja. Posipanje zagnojenih rana ovim ugljem takođe ubrzava zarastanje i oporavak.

U narodnoj medicini, upotreba lipovog čaja osim kao sredstva za preznojavanje uz cvet kamilice i cvet zove, koristi se kod vodene bolesti, hipertenzije i glavobolje. Takođe se čaj od cvetova ubranih pre cvetanja koristi za pospešenje menstruacije. Sokom od svežih listova masiraju se bolni zglobovi kod reumatizma, a uvarak od listova se koristi za ispiranje usta kod bolesti desni. Čaj od lipovog lista se takođe koristi za preznojavanje kod povišene temperature, kod prehlade, zapušenog nosa, bolova u grlu i kao sredstvo za iskašljavanje.

Nežni, sveži, mladi listovi lipe koriste se u ishrani kao dodatak salatama zbog svog prijatnog, malo sluzavog i slatkastog ukusa. Sličnu primenu imaju i cvetovi, od kojih se može pripremiti sirup, slično sirupu od zovinog cveta, a koriste se i za dekoraciju i pripremu poslastica.

Lekovita svojstva lipe potvrđena su i savremenim istraživanjima

Ekstrakti cvetova lipe u ispitivanjima izvedenim na laboratorijskim životinjama, pokazali su anksiolitično dejstvo jednako dejstvu benzodiazepina, pri čemu je prednost lipovih ekstrakata u tome što nisu pokazali neželjena dejstva na lokomotorni sistem.

Dijaforetično dejstvo lipe je dobro dokumentovano u više studija, čak i kliničkim ispitivanjima, gde je pokazano čak povoljnije dejstvo primene mirovanja i lipovog čaja nekoliko puta dnevno, kod prehlade i upale disajnih puteva kod dece, od primene antibiotika. Takođe je utvrđeno da povećava i nespecifičnu otpornost organizma, što ga čini odličnim lekom kod gripa i prehlade, posebno u dečjem uzrastu.

Obzirom na visok sadržaj polifenola, čaj od lipe ima veliki antioksidantni potencijal, osim toga njegova upotreba pokazuje i analgetsko i anti-inflamatorno dejstvo. Laboratorijskim ogledima je utvrđeno i selektivno antitumorsko dejstvo ekstrakta cvetova i listova lipe, koji su sposobni da izazovu smrt tumorom izmenjenih limfocita bez štetnog dejstva na zdrave limfocite.

Ekstrakti lipe pokazali su i inhibirajući efekat na apsorpciju masti iz hrane, što lipov čaj takođe čini dobrim izborom za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.

Evropska Medicinska Agencija, u svojoj monografiji posvećenoj lipovom cvetu kao poručje primene navodi ublažavanje simptoma prehlade i ublažavanje simptoma uznemirenosti i stresa. Sa upotrebom treba početi pri prvim znacima prehlade, a ukoliko uprkos redovnoj upotrebi ne dođe deo poboljšanja ni posle nedelju, potrebno je obratiti se lekaru radi odgovarajuće dijagnostike i terapije. Preporuka je ista i ukoliko se lipa koristi za ublažavanje stresa.

U našem proizvodnom programu su Čaj od cveta lipe i Filter čaj od lipe, a cvet lipe ulazi u sasatav Čaja za održavanje imuniteta IMUNO-MIXČaja protiv bubuljica, Čaja za mršavljenje, Čaja kod viška želudačne kiseline i Čaja kod uznemirenosti, straha i duševne napetosti.

*****

Lipa je tokom milenijuma za mnoge narode važila kao „sveto drvo“

Od davnina prisutno u svakodnevnom životu ljudi severne zemljine hemisfere, lipovo stablo je čvrsto utkano u svakodnvni život i mitologiju, obzirom na njegovu višestruku upotrebu. Iako o značenju njenog latinskog imena – Tilia – nema podataka, u francuskom jeziku od XIII veka je iz njega izvedena reč „teille“ koja je označavala liku – unutrašnji deo kore upotrebljavan za izradu užadi i prostirki, da bi dalje, čitav tehnički rečnik bio izveden od ove reči: „teille“ je postalo oznaka i za druge tekstilne biljke, uključujući konoplju, „teillage“ za operaciju odvajanja drvenastih delova vlakna, „teilleur“ za radnika koji je obavljao ovaj zadatak, dok u savremeno doba „teilleur“ označava krojača.

Njen grčki naziv „Filira“ nastao je u znak poštovanja prema majci kentaura Hirona, čije su sposobnosti lečenja bile spasonosne za ljudski rod. Lipa je takođe i simbol prijateljstva i odanosti, a tokom vekova je poštovana, opevana i veličana u pesmama, i predstavlja istinsko blago evropskog folklora: tradicionalno predstavlja i muške vrline snage i moći, i ženske vrline prijemčivosti i promišljenosti.

Zapisi o lipi se nalaze kod Herodota koji je pisao o tome da su Enari, jedno skitsko pleme u čast kulta Afrodite proricali iz lipove like. U Plinijevim spisima se takođe mogu naći tekstovi u kojima se pominje lipa, međutim, izgleda da su njena lekovita svojstva, osim da je medonosna biljka, poznata tek od Novog doba.

Llipa je predmet mnogih bajki i mitova. Kao i zova, smatrana je zaštitnicom ljudskog roda, važila je za drvo sudbine, i često su je sadili na dan rođenja muškog deteta. Kod germanskih naroda lipa je „sveto“ drvo za zaljubljene, drvo koje donosi napredak i plodnost. Sloveni su lipu takođe poštovali koa sveto drvo, kao zaštitnika od groma i požara. U hrišćanskoj kulturi, tokom srednjeg veka iz njenog drveta su tradicionalno vajane statue device Marije i svetaca.

This Post Has One Comment

  1. Iznenadilo me je to da se lipa koristi u ishrani. Vidjao sam da je deo mnogih mesavina cajeva, ali u ishrani nisam primetio 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top