skip to Main Content

KUPINA (Rubus fruticosus L.)

Kupina raste kao višegodišnji razgranati grm u umerenom klimatskom pojasu Evrope i Azije. Pripada porodici ruža (Rosaceae). Najčešće se može naći uz ivice šuma, na šumskim čistinama i krčevinama, među grmljem, na rubovima polja i na neplodnim zemljištima. Veoma invazivna biljka, brzo osvaja teren, zaposeda krčevine nastale sečom drveća, penje se i po oborenim stablima stvarajući nepremostive prepreke. Vrlo brzo osvaja i zapuštene bašte, tako da je potrebno redovno održavanje kako bi se kanalisao njen rast.

Zbog vitalnosti i sposobnosti da raste na svakom terenu, smatralo se da kupinov grm leči sve bolesti, oslobađajući obolelog svega što je za njega bilo „zakačeno“. Verovalo se da će posvađani par naći harmoniju i slogu ako tri puta prođe kroz luk koji čine kupinove grane. Takođe je postojalo i verovanje da će dete brže prohodati ako tri puta propuže ispod kupinovog luka.

Običaj prolaska ispod luka od kupinovog granja je praktikovan protiv svih bolesti i nevolja za koje se verovalo da ostaju „zakačeni“ za biljku

Verovalo se i da kupinovo grmlje blizu kuće štiti dom od zlih duhova i sila, a da kupinov grm pored vrata štale štiti stoku od zla i bolesti.

Kupinove grane mogu biti i do 3 m duge, mogu biti polegle po zemlji, ili se penjati po drugom grmlju. Mladi izdanci u dodiru sa tlom vrlo brzo puštaju korenje, iz koga sledeće godine izrasta granje koje propada posle cvetanja i donošenja ploda. Iz podzemnih delova biljke izrastaju potom nove grane, te se tako žbun širi i obnavlja. Čitava stabljika obrasla je na dole savijenim bodljama, pomoću kojih se lako pričvršćuje i za susedno grmlje. Listovi su perasto deljeni, donji imaju po pet, a gornji po tri listića, jajstog su oblika, na vrhu zašiljeni, glatki sa lica i maljavi sa naličja – obrasli belim dlakama, dok je lisna peteljka obrasla bodljama. Izgled kupinovih listova je različit zavisno od osobina zemljiša na kome raste: na suvim, listovi su maljavi sa donje strane, dok su na vlažnim zemljištima skoro sasvim goli. Cvetovi su brojni, smešeni u lažnoj štitastoj cvasti, svaki cvet nosi mnogo plodnika, iz svakog se razvija mala mesnata koštunica i sve one zajedno čine plod. Ukusne kupinove bobice su omiljena hrana mnogih sitnih sisara, a čak skoro stotinu vrsta insekata, od čega čak 30 vrsta leptirova koristi njene listove, cvetove ili plodove kao izvor hranljivih sastojaka. Kupinovo žbunje, takođe, služi kao stan i hrana mnogim pticama.

U ljudskoj ishrani, plodovi kupine se koriste još od pećinskog doba, o čemu postoje dokazi u mnogim arheološkim nalazištima

Ukusni su i blagotvorno deluju na zdravlje zahvaljujući mnoštvu aktivnih sastojaka. Plodovi kupine bogati su provitaminom vitamina A koji blagotvorno deluje na zdravlje očiju, gvožđem koje je neophodno za hematopoezu, magnezijumom koji povoljno deluje na mišiće, vezivno tkivo i nerve. Ukoliko se konzumiraju uveče, plodovi kupine deluju umirujuće i olakšavaju zaspivanje. Od ostalih aktivnih sastojaka plodovi sadrže tanine, pektin, antocijane (čak 250mg na 100g voća), flavonoide, karotene; ćilibarnu, jabučnu, mlečnu i oksalnu kiselinu, biljno ulje, masne kiseline (omega 3 i 6) i vitamine C i E. Plodovi se sakupljaju u vreme sazrevanja, konzerviraju ili stavljaju u rakiju.

Novija istraživanja pokazala su da aktivni sastojci prisutni u plodu kupine je pokazuju antioksidantno, antikancerogeno i protivupalno delovanje i da njihova upotreba povoljno deluje na kardiovaskularni sistem i mozak. U laboratorijskim ogledima izvedenim na pacovima, primena ekstrakata ploda kod starijih pacova je dovela do poboljšanje ravnoteže, koordinacije i pamćenja.

U fitoterapiji, kao lekoviti deo biljke koriste se sušeni listovi (Rubi fruticosi folium) koji se sakupljaju od aprila do maja, bez lisne peteljke. Čaj od kupinovog lista je prijatnog ukusa, a fermentisan ima ukus sličan crnom čaju, i prednost što ne sadrži kofein. Listovi su bogati taninima, flavonoidima, organskim kiselinama, salicilnom kiselinom, etarskim uljem, triterpenima, fitosterolima, mineralima i vitaminom C.

Usled sadržaja tanina, čaj od kupinovog lista deluje adstringetno, i pouzdano je sredstvo protiv proliva, čak i onih krvavih, kao i krvarenja iz želuca, upale creva ili hronične upale slepog creva. Takođe se primenjuje za vaginalna ispiranja kod „belog pranja“. Povoljno deluje i na rastvaranje bronhijalne sluzi i pospešuje njeno izbacivanje, zatim deluje i na „čišćenje krvi“ čime ublažava kožne osipe i lišajeve, a upotreba se preporučuje i kod malokrvnosti, za poboljšanje cirkulacije, kod osećaja težine u nogama i kod hemoroida. Zahvaljujući prisustvu tanina, ograničava se ulaz virusa u organizam, pa čaj od kupinovg lista deluje preventivno kod virusnih i bakterijskih zimskih infekcija. Primenjen kao sredstvo za ispiranje usta, povoljno deluje na ublažavanje gingivitisa, i zubnih bolova, a deluje i kao preventiva razvoju karijesa. Takođe, doprinosi olakšanju tegoba kod angine, faringitisa i upale sinusa. Obzirom da aktivni sastojci deluju i na vazokonstrikciju krvnih sudova, upotreba čaja pomaže kod obilnih menstruacija.

Čaj od korena kupine deluje diuretično i njegova upotreba se preporučuje kod vodene bolesti.

U Antičko doba, Hipokrat je preporučivao upotrebu listova za ubrzanje zarastanja rana, a tokom srednjeg veka čaj je korišćen za ublažavanje kašlja i bolesti disajanih puteva.

U narodnoj medicini plodovi kupine se preporučuju kod mučnine i povraćanja, a smrvljeni listovi se primenjuju i kao obloge za bolan želudac. Za kupinov koren kuvan u vinu veruje se da rastvara bubrežne kamence, dok se kupinovo lišće kuvano u vinu koristi kao sredstvo za jačanje desni. Čaj od kupinovih listova koristi se za klistir kod upale debelog creva i krvarenja usled hemoroida. Često ga koriste i žene pre porođaja jer doprinosi elastičnosti mekih tkiva. Takođe se preporučuje kod bolesti disajnih puteva, ali i kod upale slepog creva, dijabetesa i kožnih erupcija.

Antidijabetično delovanje potvrđeno je savremenim laboratorijskim istraživanjima: ekstrakati kupinovog lista pokazali su hipoglikemični efekat kod zdravih i dijabetičnih pacova.

Ulje ceđeno iz semenki koristi se u kozmetičkoj industriji, kao sastojak anti-age krema.

U fitoterapiji se, osim čaja od kupinovog lišća, primenjuje i macerat kupinovih pupoljaka koji povoljno deluje na jačanje plućnog tkiva kod hroničnih plućnih bolesti, bronhitisa i astme, izmenu gasova i oksigenaciju organizma. Povoljno deluje i na osteogenezu, ublažavanje reumatskih bolova, tegoba usled artroze kolena i kuka, a ubrzava i zarastanje preloma i deluje kao preventiva osteoporozi. Pojedini terapeuti smatraju da mascerat kupinovih pupoljaka povoljno deluje i na psihu, da pomaže konkretizovanju ideja i podstiče volju i istrajnost da se projekti dovedu do kraja.

U našem proizvodnom programu je Čaj od lista kupine, a kupinov list ulazi i u sastav Narodnog čaja, Čaja kod šuljeva, Čaja kod upale želudačne sluznice,  Čaja kod upale grla i krajnika i Čaja za jačanje otpornosti „X“.

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top