skip to Main Content

DAROVI PRIRODE: PČELE I NJIHOVI PROIZVODI

Jedinstvena organizacija pčelinje zajednice i stroga pravila koja u njoj vladaju čini ove insekte nezamenjivim za opstanak brojnih biljnih vrsta, a posredstvom “lanaca ishrane“ i života na čitavoj planeti. Osim oprašivanja cvetova, neophodnog za proces oplodnje, koji je uslov za razvoj plodova, pčele proizvode med, mleč, propolis i vosak koje ljudi još od praistorijskog doba koriste u ishrani i za lečenje.

Podela uloga i „radnih zadataka“ u pčelinjoj zajednici dešava se još pri polaganju jaja i u vreme kada su buduće jedinke u stadijumu larve. Na čelu zajednice/roja nalazi se matica, najveća polno zrela ženka, koja gotovo nikada ne napušta košnicu i čija je uloga polaganje jaja iz kojih se razvijaju nove jedinke što obezbeđuje rast i razvoj zajednice. Najveći broj članova čine pčele radilice, polno nezrele ženke koje se razvijaju iz oplođenih jaja i obavljaju razne aktivnosti, oprašivanje cvetova, sakupljanje polena, proizvodnju meda, mleča i propolisa, negu podmlatka i izgradnju košnice – staništa čitave zajednice. Snabdevene žaokom i otrovom spremne su za odbranu košnice u slučaju napada drugih insekata, životinja ili čoveka. Iz neoplođenih jaja razvijaju se trutovi, polno zreli mužjaci, čija je uloga oplodnja matice i održavanje mikroklime u košnici, veći su od radilica i manji od matice i razlikuju se od ženki po tome što ne sadrže žaoku.

Košnicu pčele izgrađuju izlivanjem voska, materije koju proizvode od smole sakupljene sa biljaka i drveća uz delovanje enzima svojih pljuvačnih žlezda, čime nastaju šestougaone komorice koje pune medom i potom sasvim zatvaraju izlivanjem voštanog poklopca. Za razliku od mineralnog, parafinskog voska, pčelini vosak ima mnogo višu temperaturu topljenja (oko 60°C), što garantuje opstanak zaliha i čitave zajednice tokom raznih klimatskih uslova.

MED

Med, gustu, slatku, viskoznu materiju, pčele proizvode enzimskom obradnom cvetnog nektara koji sakupljaju i do obrade skladište u organima za varenje. Čuvaju ga u košnici i njime se hrane tokom cele godine, posebno u nepovoljnim klimatskim periodima. Medom se hrane i druge životinjske vrste, a potrebe ljudi za ovom važnom namirnicom podmiruju se organizovanim uzgojem pčela u okviru pčelarstva kao važne grane poljoprivrede.

Za snabdevanje košnice odgovorne su pčele radilice koje rilicom usisavaju nektar iz cvetova. Obzirom na posebnu građu rilice, pčele nektar mogu sakupljati samo sa cvetova posebne građe koji se nazivaju medonosnim. Usisani sadržaj obrađuje se tokom povratka u košnicu u rezervoaru jednjaka radilice uz dejstvo invertaze čime se saharoza iz nektara hidrolizuje na glukozu i fruktozu. U samoj košnici, sadržaj se izliva i ponovo usisava mešajući sa pljuvačkom  i enzimima za varenje sve do završetka procesa transformacije nektara u med, koji se izliva u ćelije saća. Dobijeni med se zatim dehidrira udruženim snagama provetravanjem, snažnim mahanjem krila tokom dvadesetak minuta, kako bi ispario višak tečnosti i sadržaj vode pao ispod 18%. Ovakav zreli med ima izuzetno dug rok trajanja.

U svakodnevnoj ishrani, med se koristi najviše kao zaslađivač, a takođe i za konzerviranje voća i povrća u kombinaciji sa sirćetom i senfom, dok je nekada korišćen i za očuvanje mesa. Tradicionalno piće starih Slovena bila je medovina – alkoholno piće dobijeno fermentacijom meda i vode.

Osim visokog sadržaja gluktoze i fruktoze, med sadrži i mali procenat belančevina i masti, kao i vitamine iz grupe B i vitamin C. Njegova lekovita svojstva i blagotvorno delovanje na sluzokožu usta i disajnih organa su dobro poznata, tako da se tradicionalno koristi za ublažavanje upale sluzokože, umirenje iritacije, razređivanje bronhijalnog sekreta i olakšavanje iskašljavanja, a primenjen spolja, kao sredstvo za ubrzanje zarastanja rana i negu kože, obzirom na svoja antibakterijska i protivupalna svojstva aktivnih sastojaka.

PROPOLIS

Pčelinji proizvod propolis je smolasta materija koja nastaje preradom smole i voska sakupljenih sa biljaka, najčešće četinara, uz dejstvo enzima pčelinjih pljuvačnih žlezda. Osnovna namena propolisa je zaštita i dezinfekcija staništa, a obzirom na sadržaj voska, propolis služi i kao vezivni materijal za izgradnju košnice. Sama reč potiče od grčkog naziva za ulaz u naselje, koji ima zaštitnu i odbrambenu ulogu. Najviše propolisa deponuje se na samom ulazu u košnicu, koji je ujedno i najkoncentrovaniji.

Sakupljenu providnu i viskoznu smolu (čija boja varira od svetlo žute, ćilibare, svetlo zelene do smeđe) radilice donose u rezervoarima zadnjih nogu (na isti način kao i polen), a transformaciji i ugradnji pristupa se odmah po povratku u košnicu. Ukoliko se stanište nalazi u uslovima toplije klime, propolis sadrži veći procenat voska, viskozan je i lepljiv, dok na temperaturi nižoj od 20°C i postaje tvrd i krt. Jedna kolonija proizvede između 100 i 300 g propolisa tokom kalendarske godine.

Osim transformisane smole i voska, propolis sadrži preko 300 različitih komponenti, među kojima i organske kiseline, flavonoide, oligoelemente i mnoge vitamine. Takođe sadrži i jedinjenja parabenzojeve kiseline, čija antibakterijska i antigljivična svojstva doprinose održanju zdrave sredine u košnici. Pčele ga koriste za oblaganje ćelija u koje matica polaže jaja iz kojih se razvijaju larve, za popunjavanje pukotina u košnici, za mumificiranje uljeza – većih životinja koje upadnu u košnicu i koje radilice ne mogu ukloniti – tako da se  na taj način sprečava raspadanje tela i onemogućava širenje zaraze.

U starom Egiptu, propolis je upotrebljavan za balzamovanje tela čime se sprečavalo njihovo raspadanje. Rimski vojnici su ga koristili za dezinfikovanje i ubrzanje zarastanja rana.

Iako se propolis može primenjivati u sirovom stanju, najčešće se ipak primenjuje prerađen, u obliku rastvora, tinkture propolisa, koja nastaje akloholnom ekstrakcijom sirovog propolisa, i ispoljava snažne antibakterijke, antiviralne i antigljivične efekte.

Proizvodi na bazi propolisa, najčešće u obliku koncentrovane tinkture ili suvog ekstrakta, primenjuju se u otorinolaringologiji za ublažavanje simptoma promuklosti i gubitka glasa, kod angine i upale grla, za ublažavanje kašlja i bronhitisa, kao i upale sinusa i upale uha. Široku primenu takođe imaju i u stomatologiji za lečenje zubnih infekcija, upale desni i sluzokože usta, dok se u dermatologiji koriste za čišćenje i zarastanje rana i lečenje virusnih i gljivičnih infekcija.

MATIČNI MLEČ

Matični mleč je beličasta supstanca želatinozne konzistencije, kiselkasto slatkog ukusa koja nastaje lučenjem hipofaringealne i mandibularne žlezde pčela radilica koje ga proizvode u periodu između petog i četrnaestog dana svog postojanja. Matičnim mlečom hrane se sve larve kolonije, bez izuzetka, od izleganja do trećeg dana njihovog postojanja, a larva određena da postane matica do petog dana svog postojanja. Po izleganju, matica se njime hrani sve vreme svog postojanja.

Matični mleč, u odnosu na ostale pčelinje proizvode sadrži mnogo veći procenat vode (66%), proteina (13%), masti i masnih kiselina (5%), a manje ugljenih hidrata (14.5%), takođe sadrži i vitamine iz grupe B i jedinjenja sa antibakterijkim delovanjem.

Proizvodnja matičnog mleča za ljudsku upotrebu je zahtevan proces, obzirom da pčele proizvode samo količinu neophodnu za odgajanje sopstvene zajednice, i da ga ne skladište. Vešti pčelari, posebno obučeni za proizvodnju matičnog mleča, mogu postići prinos od 300 do 1000 g godišnje po košnici.

Po sakupljanju, do upotrebe, matični mleč se može nekoliko meseci čuvati u hermetički zatvorenim staklenim posudama, zaštićen od svetlosti i vlage, na temperaturi koja ne prelazi 5°C.

Usled sadržaja proteina, aminokiselina, lipida, vitamina i ugljenih hidrata, matični mleč ima visoku nutritivnu vrednost. Blagotvorno dejstvo matičnog mleča na ljudsko zdravlje potvrdile su brojne naučne studije, gde je u laboratorijskim istraživanjima pokazano vazodilatatorno delovanje aktivnih sastojaka, pozitivan efekat na sniženje nivoa holesterola i sintezu estrogena, kao i antikancerogeno delovanje.

PČELINJI VOSAK

Osnovni gradivni materijal staništa, pčele proizvode preradom biljnih voskova sakupljenih tokom ispaše. Vosak, koji je u početku bezbojan, izlučuju voštane žlezde smeštene u donjem stomačnom delu tela, a daljom preradom uz delovanje pljuvačnih enzima, ugradnjom polena i malom količinom propolisne smole, postaje neproziran i poprima žutu boju.

Uglavnom sastavljen od estara masnih kiselina i dugolančanih alkohola, pčelinji vosak ima široku primenu u industriji gde se primenjuje u obradi drveta, kože i tkanina.

Hidrofobna i antibakterijska svojstva pčelinjeg voska bila su poznata još u Staroegipatskoj civilizaciji gde je upotrebljavan za mumifikaciju, a u mnogim ruralnim krajevima upotrebljavan je za lečenje i popunjavanje rascepljenih kopita domaćih životinja.

Obzirom da je netoksičan, koristi se i kao aditiv u proizvodnji hrane i lekova. Takođe, čest je sastojak kozmetičkih proizvoda: krema, losiona i masti, usled blagotvornog delovanja na hidrolipidni zaštitini sloja kojim se sprečava dehiratacija kože. Nezamenjiv je sastojak balzama za negu usana i ruževa gde, osim toga što deluje kao pogodan nosač aktivnih materija ili boja, takođe doprinosi zaceljenju oštećene i iritirane sluzokože.

***

Otrov kojim se pčele brane od napadača, ubrizgavajući ga pomoću žaoke, sadrži proteine, peptide (melitin – odgovoran za izazivanje bolne reakcije i stanje šoka), amine (adolamin i histamin), ugljene hidrate i enzim fosfolipazu. Bol, upala, crvenilo i otok javljaju se ubrzo na mestu uboda a kod osetljivih osoba može doći i do razvoja alergijske reakcije. Osim na ubod pčele, alergijske reakcije se mogu pojaviti i pri upotrebi bilo kog pčelinjeg proizvoda, stoga se osetljivim osobama savetuje poseban oprez.

Međutim, dozirana primena pčelinjeg otrova poslednjih decenija primenjuje se u terapeutske svrhe, obzirom da je uočeno da kod osoba koje boluju od hroničnih reumatskih bolesti, primena pčelinjeg otrova dovodi do ublažavanja zapaljenske reakcije i smanjuje osetljivost na bol.

Istraživanja sprovedena poslednjih decenija pokazala su da primena pčelinjeg otrova povoljno deluje na jačanje srčanog mišića i normalizovanje krvnog pritiska, povoljno deluje i na viskozitet krvi i dilataciju vena, stimuliše sintezu kortizola i povoljno deluje na jačanje imuniteta.

Med ulazi u sastav nekoliko naših proizvoda: Medisana (med sa anisom koji povoljno deluje na disajne organe), Melofera (med sa ekstraktima lista koprive i herbe šarplaninskog čaja koji povoljno deluju na krvnu sliku) i sirupa Altiprim i Altiprim P (čija se upotreba preporučuje za olakšanje iskašljavanja kod kašlja i bronhitisa); dok propolis ulazi u sastav preparata za jačanje imuniteta Proplis kapiPropolis kapi za decu, dok se proizvodi u obliku spreja Propoherb N sprej za nos i Propoherb  G sprej za grlo preporučuju za ublažavanje tegoba kod prehlade, upale grla i sinuzitisa. Naš proizvod Propoherb HS melem namenjen za ublažavanje tegoba kod herpesa, primenjen pri prvim znacima pojave herpesa značajno ublažava tegobe i ubrzava zaceljenje.

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top