BELA VRBA (Salix alba L.)

Bela vrba je drvo iz porodice Salicaceae koje raste na vlažnim staništima Evrope, Azije i Severne Amerike, uz obale reka, jezera i bara. Stabla vrbe pokrivena su izbrazdanom korom smeđe-sive boje i mogu dostići visinu do 25 m, dok su joj grane veoma savitljive, usmerene na dole i često dodiruju površinu vode. Obzirom da je dvodoma biljka, stabla sadrže samo ženske ili samo muške cvetove, koji su sakupljeni u rese.

Podaci o upotrebi vrbove kore u cilju ublažavanja bolova i sniženja povišene telesne temperature mogu se nači u zapisima tradicionalne kineske medicine iz V veka pre Nove ere, dok se na evropskim prostorima pominje u Galenovim spisima, kao i u tekstovima Hipokrata i Plinija starijeg. U I veku Nove ere, grčki lekar, farmakolog i botaničar Dioskorid je preporučivao upotrebu „lišća vrbe, izgnječenog sa malo bibera i natopljenog vinom” za otklanjanje bolova u lumbalnoj regiji. Tokom srednjeg veka, kora bele vrbe je upotrebljavana i kao sredstvo protiv povraćanja, a u obliku melema koristila se za uklanjanje bradavica. Severnoamerički Indijanci, od Floride sve do Aljaske, od davnina koriste koru vrbe kao lek protiv bolova i antipiretik.

Kao lekoviti deo biljke koriste se kora sakupljena u rano proleće, i cvasti – popularnog naziva „mace“ koje se na stablima pojavljuju pre listanja.

Kora vrbe sadrži brojne aktivne sastojke od kojih su najznačajniji derivati salicilne kiseline (salicin, salikortin), katehinski tanini, flavonoidi (izokvercitrozid, glikozil naringetol, izosalipurpozid), dok se  fitoestrogeni  mogu naći u macama.

Za lekovita svojstva vrbove kore odgovorno je prisustvo salicina i salikortina iz kojih se metaboličkim procesima u organizmu oslobađa salicilna kiselina koja deluje kao moćno sredstvo protiv bolova i snažan antipretik, čime doprinosi ublažavanju upalnih procesa.

Vrbova kora se u narodnoj medicini koristi kao sredstvo protiv povišene temperature i za ublažavanje bolova

Tradicionalno se čaj od vrbove kore koristi kod gripa i febrilnih stanja koja prate prehlade i infektivne bolesti, kao sredstvo za ublažavanje glavobolje, bolova u leđima, i upale tetiva, za ublažavanje bolova u zglobovima (naročito kuka i kolena) i reumatskih bolesti. Obzirom da ispoljava i diuretično dejstvo, i podstiče izlučivanje mokraćne kiseline, koristi se takođe i kod gihta i artritisa. Zahvaljujući antiseptičnim efektima aktivnih sastojaka, upotreba se preporučuje i kod katara želuca i creva, proliva i crevnih grčeva. Takođe se često koristi i u čajnim mešavinama za ublažavanje menstrualnih bolova ili cistitisa.

Primenjen spolja, deluje kao antiseptik, sredstvo za ubrzanje zarastanja rana, otklanjanje bradavica, „kurjeg oka“ i čireva,  a ukoliko se koristi kao sredstvo za grgljanje ublažava upalu desni i krajnika. Obloge od vrbove kore preporučuju se za ublažavanje bolova kod neuralgije trigeminusa.

U narodnoj medicini, čaj od vrbovih „maca“ se koristi za ublažavanje predmenstrualnih bolova, valunga, noćnog znojenja i nesanice.

Savremena istraživanja potvrdila su iskustva narodne medicine

Monografije Evropske Medicinske Agencije, Komisije E i ESCOP-a prepoznaju efikasnost kore vrbe u tretmanu groznice i ublažavanju reumatskih bolova i glavobolja.

Tokom poslednjih decenija dejstvo ekstrakata vrbove kore bilo je predmet brojnih kliničkih studija koje su potvrdile njihovu efikasnost u smanjenju bolova kod osteoartritisa kolena i kuka. Prema autorima, efekat vrbove kore je nastupao sporije, ali je ispoljio manje štetnih efekata od konvencionalnih lekova.

Takođe, za antiinflamatorne efekte koje pokazuju ekstrakti vrbove kore, osim sadržaja salicilne kiseline, odgovorno je i prisustvo flavonoida, tako da su za postizanje lekovitog dejstva u slučaju ublažavanja bolova u donjem delu leđa, potrebne  mnogo niže doze nego za tretman na bazi aspirina. Kliničke studije su takođe potvrdile i efikasnost eksrtakata bele vrbe u lečenju glavobolje.

U našem proizvodnom programu je Čaj od kore vrbe, a vrbova kora ulazi u sastav Čaja kod reume, Čaja kod zapaljenja zglobova, Čaja kod tromboze i Čaja kod noćnog mokrenja kod dece.

U primeni proizvoda od vrbove kore potrebno je obratiti pažnju na ograničenja

Obzirom da prisutna salicilna kiselina može iritirati sluznicu želuca, proizvode od vrbove kore treba uzimati posle obroka, a ograničenja za upotrebu se odnose na osobe alergične na salicilate. Takođe se savetuje oprez i osobama koje koriste nesteroidne antiinflamatorne lekove, i osobama koje pate od čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu koje čaj od vrbove kore mogu koristiti samo uz saglasnost lekara. Osobe sklone krvarenju, osobe koje boluju od astme, trudnice i dojilje ne bi trebalo da koriste čaj od vrbove kore.

Kako je nasto Aspirin

Godine 1828. francuski farmaceut Anri Leruk izolovao je salicin iz vrbove kore, za koji je potvrđeno da je nosilac lekovitog dejstva biljke. Daljim istraživanjima, otkriveno je da se metaboličkim procesima u organizmu, salicin transformiše u salicilnu kiselinu, koja ima analgetska i febrifugalna svojstva, a oslobađanje salicilne kiseline iz salicina izolovanog iz vrbove kore prvi je postigao italijanski profesor Rafaele Piria. Laboratorijska istraživanja na polju sinteze ovog jedinstvenog molekula zaokružio je nemački hemičar Herman Kolbe, koji je sintetizovao salicilnu kiselinu 1860. godine.

Posle ovog epohalnog otkrića, istraživanja na polju sinteze su nastavljena, tako da je hemijskim transformacijama hemičar Feliks Hofman, tada zaposlen u „Bayer“-u, pred sam kraj XIX veka, sintetisao acetil-salicilnu kiselinu koja se od tada pod nazivom Aspirin® koristi u terapiji do današnjih dana.