skip to Main Content

ARTIČOKA (Cynara scolymus L.)

Artičoka je zeljasta lekovita biljka poreklom iz oblasti Mediterana koja je bila poznata još u doba Antičke Grčke i Rima. Prema jednoj starogrčkoj legendi, vrhovni bog Zevs se zaljubio u lepoticu Cinaru koja je ostala hladna na njegova udvaranja i osvajačke pokušaje. Uvređen, za kaznu zbog neposlušnosti i odbijanja, Zevs ju je pretvorio je biljku sa prelepim cvetovima i bodljikavim listovima – artičoku. Možda baš zbog ove legende, tokom Starog i Srednjeg veka, artičoka je smatrana afrodizijakom. Savremenim istraživanjima iz cvasti i listova izolovana su brojna aktivna jedinjenja, ipak, nijedno od njih se ne može dovesti u vezu sa uticajem na libido.

Artičoka koja se danas koristi u Evropi najverovatnije potiče iz perioda s kraja Srednjeg veka, i nastala je selekcijom i ukrštanjem postojećih vrsta. Osim u Evropi, koristila se u ishrani u Egiptu i Etiopiji, a dosta podataka o njoj se može naći i u arapskim tekstovima.

Biljka može dostići visinu i do 2m, i obično se uzgaja kao dvogodišnja ili trogodišnja kultura. Njeni listovi prve godine pri tlu formiraju rozetu, nazubljeni su, sivkasto-zeleni, sjajni sa lica i maljavi sa naličja. Druge godine biljka cveta purpurnim krupnim glavičastim cvastima čiji su čašični listovi zadebljali i sočni, pa se krupni pupoljci koriste u ishrani.

Od antičkih vremena koristi se u naturopatiji jer se verovalo da uravnotežuje metabolizam masti i stimuliše lučenje žuči, pa olakšanjem varenja podstiče sve fiziološke procese uključujući i eliminaciju nepotrebnih materija putem urina i stolice. Sama upotreba bila je ritual i imala i simbolično spiritualno značenje: potrebno je vreme da bi se stiglo do nežnog „srca“ artičoke do koga se dolazi uklanjanjem bodljikavog lišća. Ritual podučava skromnosti i istrajnosti – ne treba žuriti ni biti proždrljiv, kako bi se u potpunosti postiglo blagotvorno dejstvo na jetru, organ koji „odvaja dobro od lošeg“, ima sposobnost transformacije materija i olakšava asimilaciju supstanci potrebnih organizmu.

Pupoljci artičoke sadrže veliku količinu hlorogenske kiseline poznate po antioksidativnim svojstvima, za koju pojedina istraživanja pokazuju da bi mogla biti efikasna  u prevenciji dijabetesa tipa II. Takođe, od aktivnih jedinjenja prisutni su i silimarin, kao i mešavina flavonolignana,  molekula koji stimulišu regeneraciju jetrinog parenhima. Pupoljci sadrže mnoštvo organskih kiselina (jabučnu, ćilibarnu, limunsku, fumarnu i mlečnu) zatim flavonoide, antocijane, fruktane, inulin, značajne količina vitamina B3, magnezijuma, fosfora, kalijuma, bakra i vitamina C.

Cvetni pupoljci – „glave“ – artičoke se koriste u ishrani sirove ili kuvane, oljuštene, tanko narezane, posoljene uz dodatak limunovog soka i maslinovog ulja. Mogu se kuvati u slanoj vodi, na pari, u mikrotalasnoj, u rerni ili dinstati, pripremati kao prilog ili puniti, začiniti lovorovim listom, bešamel sosom, majonezom ili sirćetom. Jedu se topli ili hladni, čest su sastojak salata ili predjela, a njihovo „srce“ je veoma dekorativno, tako da osim ukusa predstavlja i vizuelni ukras mnogih jela.

Osim pupoljaka, jestivi su i listovi artičoke koji rastu duž stabljike, i koji se koriste za proizvodnji raznih aperitiva.

Sušeni listovi vekovima koriste u cilju lečenja određenih zdravstvenih tegoba, pre svega bolesti jetre i žuči. Listovi su osetljivi i njihovo sakupljanje zahteva posebnu pažnju, a proces sušenja treba preduzeti što pre posle branja kako bi se očuvale aktivne materije.

Aktivni sastojci prisutni u listu artičoke su flavonoidi (cinarozid i skolimozid) , fenolne kiseline (cinarin), gorki seskviterpenski laktoni, organske kiseline i vlakna.

Tradicionalno se list artičoke koristi kod poremećaja varenja i nedovoljnog lučenja žuči. Blagotvorno deluje na ćelije jetrinog parenhima, na stimulisanje lučenja žuči i njeno izlivanje u tanko crevo. Koristi se i kao diuretik jer podstiče eliminaciju tečnosti putem bubrega.

Obzirom da stimuliše lučenje žuči, kod prisustva žučnih kamenaca i mogućnosti opstrukcije žučnih puteva upotreba čaja od lista artičoke se ne preporučuje. Takođe, kako artičoka pripada porodici Asteraceae, kod osoba koje su alergične na neku od drugih biljaka iz ove porodice, može doći do ukrštene alergijske reakcije.

Savremena laboratorijska istraživanja potvrdila su stimulativni efekat lista artičoka na lučenje žuči i ubrzanje evakuacije žuči iz žučne bešike. Takođe, aktivni sastojci deluju stimulišuće na povišenje sadržaja žučnih kiselina što doprinosi boljem varenju masti. Ekstrakt listova pokazuje i jak antioksidativni i zaštitni efekat na ćelije jetre.

Aktivni sastojci lista artičoke povoljno deluju na sniženje ukupnog nivoa masnoća u krvi. U ogledima izvedenim na laboratorijskim životinjama kojima je davana hrana bogata mastima, ekstrakt listova je delovao preventivno na povišenje nivoa triglicerida u krvi. Kliničke studije izvedene na dobrovoljcima pokazale su da upotreba ekstrakata lista artičoke snižava nivo holesterola u krvi kod osoba kod kojih su ove vrednosti povišene.

U našem proizvodnom programu su Čaj od lista artičoke, Kapi artičoke, a list artičoke ulazi u sastav Urološkog čaja, Čaja kod tromboze, Čaja kod uree u krvi, Čaja kod arterioskleroze i Čaja za reguilsanje povišenog holesterola.

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top