JAGORČEVINA (Primula veris L.)

Latinski naziv jagorčevine ima prizvuk magične formule – „primula veris“ u značenju „prvo proleće“ – kao glasnik obnove, jarkom žutom bojom svojih latica ima moć da otera zimu. Veoma često, kao jedan od prvih vesnika proleća, cveta već u martu.

Ova višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Primulaceae raste kao samonikla širom Evrope i Male Azije, sve do 2000m nadmorske visine, u svetlim šumama, osunčanim livadama, na krečnjačkim zemljištima i uz obode staza i puteva, a gaji se i kao ukrasna biljka, i plantažno, u zemljama Istočne Evrope. Čitava biljka je pokrivena žlezdastim dlakama. Duguljasti i blago nazubljeni listovi sakupljeni su u rozetu iz koje izrasta 10-20cm visoka stabljika koja na vrhu nosi 5-12 zvonastih, zlatno-žutih cvetova grupisanih u štitastu cvast. Cvetovi su prepoznatljivi po čašici oblika putira i tome što sadrže po pet malih narandžastih tačaka unutar krunice.

U fitoterapiji se koriste svi delovi biljke

Cvetovi i listovi jagorčevine se sakupljaju u rano proleće, a koren u jesen. Čitava biljka je bogata brojnim aktivnim sastojcima, od kojih su najznačajniji saponozidi (primulasaponin, primakrosaponin), karotenoidi, polifenoli: flavonoidi, fenolne kiseline (rozmaricinska), fenolne heterozide (primulaverin) tanini, enzimi (primaveraza), šećerni alkoholi, saharidi (primaverozidi), soli magnezijuma i kalijuma, a cvetovi sadrže i tragove etarskog ulja i vitamin C. U fitoterapiji, za pripremu čaja i ekstrakata koriste se cvet jagorčevine (Primulae flos), list jagorčevine (Primulae folium) i koren jagorčevine (Primulae radix).

Tradicija upotrebe jagorčevine datira iz daleke prošlosti

Jedna od legendi o nastanku jagorčevine govori o tome kako je Sveti Petar, u snu, iznenađen naletom besa, ispustio ključeve rajskih kapija koji su ispali i uadrili u Zemlju. Od tada, bokori jagorčevine – nalik na gomilu žutih ključeva – cvetaju svakog proleća na mestu udara, a tim povodom ova biljka nosi naziv i „ključ Svetog Petra“. U pisanim tekstovima, jagorčevina se na evropskim prostorima pojavljuje tokom XVI veka – poznati travar, Vilijam Tumer, pisao je kako jagorčevina održava lepotu žene: „Neke žene mešaju ovu biljku sa belim vinom, pa umivaju lice dobijenim preparatom, važnije im je da se ulepšaju u očima sveta, nego u očima Božijim, koje se ne plaše da uvrede“. Austrijski narodni lekar Sebastijan Knajp je preporučivao upotrebu jagorčevine za ublažavanje bolova kod gihta, tvrdeći da svakodnevno ispijanje čaja tokom tri nedelje otklanja tegobe u bolnim zglobovima.

Sinergistički efekat jagorčevine je bio dobro poznat narodnim lekarima i travarima, koji su je dodavali u mnoge mešavine biljnih čajeva: njene lekovite komponente igraju ulogu „ključa koji otvara vrata“, olakšavajući lekovito dejstvo drugih biljaka.

Koristi se i u kulinarstvu

Jestivi, mladi listovi jagorčevine mogu se jesti sirovi kao sastojak mešane salate. Stariji listovi se mogu kuvati, kao dodatak supi ili jelima od povrća, kojima daju posebnu aromu. Cvetni pupoljci se koriste za izradu slatkiša a od cvetova jagorčevine, vode i meda priprema se sirup.

Lekovita svojstva jagorčevine su mnogobojna…

Obzirom da olakšava iskašljavanje dok istovremneo ublažava iritaciju, jagorčevina se, pre svega, koristi za lečenje kašlja i bronhitisa. Njena antiinflamatorna svojstva pomažu u ublažavanju reumatskih bolova, a obzirom na blagu umirujuće dejstvo, koristi se kod nesanice u dečjem uzrastu. Povoljno deluje i na ublažavanje stresa i blage anksioznosti. Zbog svojih diuretičkih svojstava, često ulazi u sastav čajnih mešavina namenjenih lečenju infekcija urinarnog trakta. U narodnoj medicini se koristi za rastvaranje kamena u mokraćnoj bešici, ublažavanje tegoba kod gihta, kod glavobolje, neuralgija, vrtoglavice i tremora, a i za lečenje zaušaka.

Spolja se primenjuje za obloge kod reumatskih bolova, za otklanjanje modrica, za ublažavanje sunčanih opekotina, i za otklanjanje bubuljica.

…. a najčešće se koristi

Kao ekspektorans – sredstvo za iskašljavanje, obzirom da triterpenski saponini razređuju bronhijalni sekret prisutan kod produktivnog kašlja i olakšavaju njegovo izbacivanje. Koristi se kod gripa, velikog kašlja, bronhitisa i upale pluća. Aktivni sastojci jagorčevine povoljno deluju na snižavanje povišene temperature, dok diuretičko dejstvo aktivnih sastojaka prisutnih u korenu omogućava eliminaciju vode putem bubrega. Takođe se koristi za ublažavanje astme i alergije disajnih puteva, kod glavobolje i poremećaja varenja. Kao sastojak vode za ispiranje usta ublažava zubobolju, upalu sluzokože i gingivitis.

Pri primeni jagorčevine postoje i ograničenja: tokom trudnoće i dojenja savetuje se oprez, kao i tokom terapije antikoagulansima – može se koristiti samo po savetu lekara. Preporučene dnevne doze treba poštovati, a doze veće od preporučenih mogu izazvati mučninu, povraćanje i proliv.

***

U našem proizvodnom programu su Čaj od cveta jagorčevine i Čaj od korena jagorčevine. Cvet jagorčevine ulazi u sastav Plućnog čaja za iskšljavanje (broj 32) i Čaja kod bububljica (broj 39), a ekstrakt jagorčevine ulazi u sastav Altiprim-a i Altiprim P sirupa za iskašljavanje.

*****

Pripremite sami prolećni sirup od jagorčevine

Lekovitost cvetova jagorčevine može vam biti dostupna tokom čitave godine ukoliko u proleće pripremite sirup. Staklenu teglu širokog otvora napunite do vrha naizmenično slojevima svežih cvetova i granuliranog šećera, otvor prekrijte pamučnom tkaninom, pričvrstite tkaninu gumicom, i ostavite da se macerira na svetlosti, u zatvorenom prostoru, dve do tri nedelje. Zatim smešu cvetova i šećera ulijte u šerpu i dodajte vodu (oko 20% zapremine tegle), zagrejte do ključanja, procedite i sipajte u bocu, dobro zatvorite i bocu čuvajte na tamnom mestu, zaštićenu od svetlosti. Cvetove jagorčevine možete kombinovati sa cvetovima maslačka, pri čemu se koristi samo žuti deo cvetova.