skip to Main Content

GAVEZ (Symphytum officinale L.)

Gavez je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Boraginaceae sa prepoznatljivim, lepim, na dole okrenutim zvonastim cvetovima bele, ružičaste do ljubičaste boje koji izbijaju iz pazuha gornjih listova. Raste na vlažnim livadama, uz obale reka i potoka. Koren gaveza je sočan, debeo i razgranat, a iz njega izrasta takođe snažna i sočna stabljika obrasla čvrstim maljama. Veliki, donji listovi su jezičastog oblika, dok su uz stabljiku naizmenično složeni jajasti listovi, takođe maljavi po čitavoj površini. Upravo ove jake malje, gotovo čekinje, su razlog zbog koga ga stoka izbegava pri ispaši.

Kao lekoviti deo biljke koristi se koren: tamnosmeđe kore i beličasto-žućkast iznutra, gotovo je bez mirisa, slabo aromatičnog ukusa, lepljiv i sluzav usled prisustva brojnih aktivnih sastojaka, od kojih je najznačajniji alantoin – jedinjenje važno za izgradnju ćelija. Ostali aktivni sastojci prisutni u korenu gaveza su holin, sluzi, tanini, smole, šećeri, asparagin, alkaloidi (konsolidin i konsolicin), pirolizidinski alkaloidi (intermedin, simfitin, likopsamin, simlanidin, ehimidin), kafena kiselina, rozmaricinska kiselina, kao i soli kalcijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa i silicijuma.

Sinergija dejstva alantoina koji ubrzava zarastanje rana (čak i onih zagnojenih) i holina koji deluje povoljno na cirkulaciju dilatacijom krvnih sudova kože (čime omogućuje bržu resorpciju i brže stvaranje crvenih krvnih zrnaca) aktivira obnovu mišićnih i koštanih ćelija, čineći obloge i meleme od korena gaveza nezamenjivim prirodnim sredstvom za zaceljenje spoljnih i unutrašnjih povreda, posekotina, ispucalosti kože, nagnječenja i preloma kostiju, za ublažavanje bolova i grčeva u mišićima i zglobovima kod artritisa i gihta.

Lekovita svojstva gaveza dobro su poznata još od Antičkog doba

Prvi botanički opisi nalaze se u Dioskoridovim delima, dok Plinije stariji takođe piše o njegovoj efikasnosti pri lečenju preloma kostiju. U to vreme, gavez se koristio i kod crevnih smetnji, bronhitisa ili pleuritisa, a osim korena koji se sabira u jesen, u lečenju su korišćeni i nadzemni delovi sabrani u leto, kada su najbogatiji aktivnim sastojcima. Narodni nazivi gaveza u romanskim jezicima za koren imaju latinsku reč „consolidare“  sa značenjem „učvrstiti“ ili „ozdraviti“.

Švedski prirodnjak Karl Line je u XVIII veku ustanovio naučno ime gaveza – Symphitum officinale L. – koji u korenu ima grčku reč „symphyo“ sa značenjem „rasti zajedno“

Tradicionalno se u narodnoj medicini za obloge koristi kaša od samlevenog korena gaveza poparenog mlekom, a obloge se menjaju na svakih 2-4 sata. Obloge se preporučuju kod reumatskih bolova, upale kostiju i pokosnice, osteomijelitisa, kod proširenih vena, kod čireva, i čak kod upale mlečne žlezde. Za spoljnu upotrebu, u narodu se primenjivala i mast od gaveza, napravljena po posebnom receptu gde se usitnjen koren gaveza zagreva sa svinjskom mašću do potpune ekstrakcije, pa se potom procedi kroz gusto platno i čuva na hladnom do upotrebe; dok se kod gušavosti i kile primenjivao melem od gaveza napravljen od jazavčeve masti. Mast od gaveza se u seoskim domaćinstvima primenjuje i za lečenje životinja.

Osim masti, i tinktura gaveza se koristila spolja za masažu u cilju zarastanja rana bez ožiljaka.

Ekstrakti gaveza, bilo da je u pitanju vodeni ekstrakt (čaj), tinktura ili mast, primenjeni spolja, zahvaljujući adstringentnim i protivupalnim efektima aktivnih sastojaka, povoljno deluju i na ublažavanje tegoba usled ujeda insekata, ublažuju svrab, ubrzavaju zarastanje ogrebotina, povoljno deluju na hidrataciju kod ispucale kože, na povlačenje akni, bubuljica i čireva, kao i na olakšanje tegoba kod psorijaze.

Tokom vekova, sve do savremenog doba, koren i nadzemni deo gaveza upotrebljavani su u vidu čaja i kod katara i krvarenja iz želuca, preobilnih menstruacija, malokrvnosti, bolesti bubrega, srdobolje, a posebno kod bolesti disajnih organa: bronhijalnog katara, upale pluća, krvavog kašlja i upale porebrice. Samleven koren pomešan sa medom korišćen je kod tuberkuloze, dok se gavezovo vino koristilo za oporavak kod krvarenja iz pluća i gubitka krvi kod većih operacija.

Međutim, upotreba čaja i ekstrakata gaveza za unutrašnju upotrebu potpuno je napuštena krajem XX veka, posle detaljnih laboratorijskih ispitivanja hemijskog sastava aktivnih sastojaka

Naime, u ekstraktima je uz prisustvo alantoina, holina i drugih jedinjenja koja deluju u sinergiji i odgovorna su za povoljne efekte gaveza, ustanovljeno i prisustvo pirolizidinskih alkaloida, koji u većim koncentracijama pokazuju toksičan efekat na jetru, a dokumetovano je i njihovo kancerogeno dejstvo. Rezultati ovih istraživanja u jednom trenutku doveli su u pitanje primenu ove izuzetno lekovite biljke uopšteno. Daljim istraživanjima pokazano je da se toksična jedinjenja pri spoljnoj primeni na kožu ne resorbuju i ne dospevaju u cirkulaciju, te se spoljna primena ekstrakata gaveza smatra bezbednom. Kako bi bezbednost upotrebe bila pouzdana, preporuka za upotrebu proizvoda koji sadrže ekstrakte gaveza ograničena je na ukupno trajanje od šest nedelja godišnje. Evropska Medicinska Agencija ograničava upotrebu proizvoda od gaveza isključivo na spoljnu upotrebu i to ne duže od 10 dana uzastopno, dok se upotreba tokom perioda trudnoće i dojenja, kao i kod osoba mlađih od 18 godina iz razloga nepostojanja pouzdanih studija o bezbednosti primene, ne preporučuje.

U našem proizvodnom programu, osim Čaja od korena gaveza su i Tinktura gaveza i Gavez gel – prirodni preparat za negu kože kod modrica, otoka i uganuća zglobova, a ekstrakt korena gaveza ulazi u sastav i Reaven P gela za vene..

This Post Has 0 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back To Top